Библиотека. Исследователям Катынского дела.

 

 

КАТЫНСКИЕ ДОКАЗАТЕЛЬСТВА

DŮKAZY KATYNSKÉ

проф. др. Франтишек Гаек
Прочитано в сокращении на собрании
Общества Чешских врачей в Праге 9 июля 1945 г.
(издано этим обществом в апреле 1946г. 1)

Prof. Dr František Hájek
Předneseno zkráceně ve schůzi
Spolku českých lékařů v Praze dne 9. července 1945.

От переводчика

Переводчик старался сделать русский перевод, который бы максимально соответствовал оригиналу, как по содержанию, так и по словарному составу, что иногда идет в ущерб русскому языку. В точности соблюсти словарный состав отдельных предложений было возможно не всегда, но такие случаи не являются определяющими. Смысловые и временные связи соблюдены во всех случаях. Переводчик мог ошибиться при переводе медицинских терминов, которые еще будут уточнены дополнительно.

Текст перевода снабжен замечаниями переводчика, обозначенными арабскими цифрами со сквозной нумерацией (например: “пульмановскими10”). Эти замечания являются неотделимой частью перевода, поэтому настоятельно рекомендуется на данные замечания, приведенные в конце текста перевода, обращать внимание. В конце каждого замечания в квадратных скобках указывается страница, на которой можно найти исходное выражение.

В тексте перевода возможны случайные ошибки и опечатки. Замечания и предложения можно присылать по адресу arrow-info@newmail.ru. Равно, как и задать уточняющие вопросы.

Переводчик искренне благодарит участников проекта «Правда о Катыни» и участников форума этого проекта на сайте www.katyn.ru за бескорыстную помощь при подготовке русского перевода к публикации.

Перевод на русский язык с чешского оригинала к 12.12.2006 сделал ARROW.

---- [стр.3]----

Катынское дело

I.

В первой половине апреля 1943 г. в ежедневной печати появилось сообщение, что в лесу у Катыни в Смоленской области СССР были обнаружены массовые захоронения казненных польских офицеров, и указывалось их общее число до 12000.

---- [3]----

Případ Katynský

I.

V prvé polovině dubna 1943 přinesly denní listy zprávu, že v lese u Katynu v provincii Smolenské v SSSR byly nalezeny hro­madné hroby popravených polských důstojníků a počet důstojníků byl udáván na 12000.

В конце апреля 1943 г. министерство внутренних дел уведомило меня, что в соответствии с приказом имперского протектора я должен выехать в Берлин и, совместно с членами комиссии профессоров судебной медицины из представителей разных народов, участвовать в осмотре найденных могил.

Kocem dubna 1943 mi oznámilo ministerstvo vnitra, že z rozkazu říšského protektora mám odjeti do Berlína a zúčastniti se se členy komise profesorů soudního lékařství různých národů prohlídky objevených hrobů.

Эта миссия была мне в наивысшей степени неприятна.

Úkol ten byl mi nejvýš nepříjemný.

Я знал, что у меня не будет возможности высказать свою собственную точку зрения и, что я буду вынужден подписать все, что мне предложат. Немцев не могло интересовать ничего другого, кроме пропаганды. Было немыслимо, чтобы немцы, которые объявили, что немецкая раса превосходит другие, что их культура является высшей, что они не только уполномочены, но и обязаны главенствовать над остальными народами, хотели вообще получить какое-либо заключение от таких ничтожеств, как я. У них, несомненно, совесть была нечиста. К тому же я не хотел и не мог помогать немцам доказывать, что русские – убийцы.

Věděl jsem, že nebudu moci pronésti vlastního mínění a že budu nucen podepsati vše, co se mi k podpisu předloží. Němcům nemohlo jíti o nic jiného než o propagandu. Nebylo myslitelno, že by Němci, kteří o sobě prohlašovali že jsou povýšené rasy, že mají vyšší kultůru, že jsou nejen oprávněni, ale i povinni vésti ostatní národy, žádali snad nějaký posudek od tak obyčejných plenklerů jako jsem já. Zajisté neměli čisté svědomí. Také jsem nechtěl a nemohl pomáhati Němcům dokazovati, že Rusové jsou vrahové.

Поэтому я постарался отговориться сказавшись больным, но министерство внутренних дел мне ответило, что в этом случае меня обязательно арестуют и, возможно даже со всей семьей, поскольку мои оправдания были бы восприняты, как саботирование приказа рейхспротектора.

Chtěl jsem se tedy omluviti nemocí, ale ministerstvo vnitra mi odpovědělo, že bych byl určitě zatčen, případně s celou rodinou. poněvadž by se má omluva vykládala jako sabotáž rozkazu Reichs­protektorova.

Тогда я обратился также и к ведущим чиновникам из министерства образования, которому я подчинялся как профессор университета, но они посовещались и высказались в том смысле, что иного выхода, кроме как ехать, нет.

Radil jsem se tedy ještě s předními úředníky ministerstva škol­ství, jemuž jsem jako universitní profesor podléhal, ale porada vyzněla v ten smysl, že není jiného východiska než jeti.

Друзья тоже советовали мне ехать, рассчитывая узнать о Катыни правду, и предлагали по окончании войны предоставить свои свидетельства о моих действиях.

I moji přátelé mi radili, abych jel, že se aspoň doví o Katynu pravdu a nabízeli mi po válce svá svědectví o mém chování.

Таким образом, 27 апреля 1943 г. я выехал в Берлин, где вечером в отеле «Адлон» на улице Унтер ден Линден собрались все члены комиссии.

Odjel jsem tedy dne 27. dubna 1943 do Berlína a večer v ho­telu Adlon na Unter den Linden sešli se všichni členové komise.

Членами комиссии были:

Členy komise byli:

От Бельгии: др. Шпелеерс (Speelers), штатный профессор глазной медицины Гентского университета.

Za Belgii: Dr. Speleers. řádný profesor očního lékařství z univer­sity v Gentu.

От Болгарии: др. Марков, доцент судебной медицины и криминалистики Софийского университета.

Za Bulharsko: Dr. Markov, docent soudního lékařství a krimina­listiky na universitě v Sofii.

От Дании: др. Трамсен (Tramsen), прозектор института судебной медицины в Копенгагене.

Za Dánsko: Dr. Tramsen, prosektor ústavu pro soudní lékařství v Kodani.

---- [стр.4] ----

От Финляндии: др. Саксен (Saxén), штатный профессор патологической медицины Хельсинкского университета.

---- [4]----

Za Finsko: Dr. Saxén, řádný profesor pathologické anatomie na universitě v Helsinkách.

От Италии: др. Пальмиери (Palmieri), штатный профессор судебной медицины и криминалистики Неапольского университета.

Za Itálii: Dr. Palmieri, řádný profesor soudního lékařství a kri­minalistiky na universitě v Neapoli.

От Хорватии: др. Милославич (Miloslavič), штатный профессор судебной медицины и криминалистики Загребского университета.

Za Charvátsko: Dr. Miloslavič, řádný profesor soudního lékařství a kriminalistiky na universitě v Záhřebu.

От Голландии: др. де Бурле (de Burlet), штатный профессор анатомии Гронингенского университета.

Za Holandsko: Dr. de Burlet, řádný profesor anatomie na uni­versitě v Groningen.

От Румынии: др. Биркле (Birkle), судебный врач румынского министерства юстиции и первый ассистент отделения судебной медицины и криминалистики университета в Бухаресте.

Za Rumunsko: Dr. Birkle, soudní lékař rum. min. spravedlnosti a první asistent ústavu pro soudní lékařství a krimina­listiku na universitě v Bukurešti.

От Швейцарии: др. Навиль (Naville), штатный профессор судебной медицины Женевского университета.

Za Švýcarsko: Dr. Naville, řádný profesor soudního lékařství na universitě v Ženevě.

От Словакии: др. Шубик (Šubík), штатный профессор патологической анатомии Братиславского университета и глава государственного здравоохранения Словакии.

Za Slovensko: Dr. Šubík. řádný profesor pathologické anatomie na universitě v Bratislavě a přednosta státního zdravot­ nictví na Slovensku.

От Венгрии: др. Орсос (Orsós), штатный профессор судебной медицины и криминалистики университета в Будапеште.

Za Maďarsko: Dr. Orsós, řádný profesor soudního lékařství a kri­minalistiky na universitě v Budapešti.

От Франции: проф. Костедо (Costedoat) из Парижа, который, однако, заявил со всей определенностью, что в соответствии с предписанием французского правительства выступает только в роли зрителя и что участвовать ни в каких работах и подписывать протоколы не обязан.

Za Francii: Prof. Costedoat z Paříže, jenž však výslovně prohlá­sil, že z nařízení francouzské vlády má býti pouze di­vákem a nemá se zúčastniti žádných prací a protokoly nepodpisovati.

От Испании: проф. Пига (Piga) из Мадрида, который, однако, после прибытия самолетом в Берлин заболел и не смог продолжать путь.

Za Španělsko: Prof. Pika z Madridu, jenž však po příletu do Ber­lína onemocněl a nemohl se další cesty zúčastniti.

В среду утром 28 апреля 1943 г. мы вылетели из аэропорта Темпельгоф, сделали промежуточную посадку в Варшаве, где был двухчасовой обеденный перерыв, затем, в 17 часов, приземлились в Смоленском аэропорту и были размещены в отеле «Молохов» 2.

Ve středu dne 28. dubna 1943 ráno jsme odletěli z Tempelhof­ského letiště přes Varšavu, kde byla dvouhodinová polední přestávka, do Smolenska, kde jsme o 5. hodině přistáli na letišti a byli ubytováni v hotelu Molochov.

На следующий день мы автобусом выехали в Катынский лес, где штабной врач, профессор судебной медицины из Вроцлава 3 доктор Бутц, уполномоченный немецким военным командованием к руководству раскопками, показал нам все могилы, эксгумированные трупы, обнаруженные при них документы, и в нашем присутствии провел одно вскрытие.

Následujícího dne odjeli jsme autokarem do katynského lesa. kde štábní lékař, prof. soud. lékařství ve Vratislavi, dr. Buhtz, který byl pověřen velitelstvím německé branné moci vedením vykopávek, ukázal nám všechny hroby, exhumované již mrtvoly, dokumenty u mrtvol nalezené a v naší přítomnosti provedl jednu pitvu.

До нашего появления из могил было извлечено 982 трупа, из них 58 было вскрыто, остальные только осмотрены внешне.

Do našeho příchodu bylo z hrobů vyneseno 982 mrtvol, z nich bylo 58 pitváno, u ostatních provedena jen zevní prohlídka.

На следующий день, т.е. в пятницу 30 апреля 1943 г., мы провели вскрытие 9 трупов. Нам было позволено выбрать труп из любой ямы по своему усмотрению, поэтому для меня подняли два трупа из седьмой ямы. Эти трупы не имели на плечах офицерских знаков отличия, и я посчитал, что речь идет о простых солдатах. Однако было установлено, что у некоторых трупов офицерские знаки отличия были обнаружены в карманах одежды, так что не исключено, что и эти трупы принадлежали офицерам. В карманах одного из трупов я нашел русскую газету «Глос» 4 от 2 апреля 1940 г. Оба вскрытых мною трупа имели огнестрельную рану на затылке, которая была нанесена с короткого расстояния. У обоих имело место сквозное ранение.

Druhého dne, t. j v pátek dne 30. dubna 1943, bylo námi pitvá-no 9 mrtvol. Bylo dovoleno vybrati si mrtvolu z kterékoliv jámy a proto jsem si dal vynésti dvě mrtvoly z jámy sedmé. Mrtvoly ty neměly na ramenou důstojnických odznaků a tak jsem soudil, že jde o prosté vojíny. Ovšem, jak bylo zjištěno, u některých mrtvol byly důstoinické odznaky nalezeny v kapsách, takže není vyloučeno. že šlo též o důstojníky. V šatech jedné mrtvoly nalezl jsem ruské noviny "Glos" z 22. dubna 1940. Obě mnou pitvané mrtvoly měly střelné rány v týle. které byly vypálené z bezpro­střední blízkosti. U obou šlo o průstřel.

---- [стр.5]----

В этот же день вечером был составлен протокол, который сформулировали профессор Бутц из Вроцлава и профессор Орсос из Будапешта, самым важным пунктом которого было заключение, что трупы польских офицеров оставались погребенными приблизительно 3 года. Из этого вытекало, что они были погребены весной 1940 г., т.е. в период, когда немецко-русской войны еще не было, и немцы Катынь еще не оккупировали. Таким образом, виновниками преступления оказывались советские власти.

---- [5]----

Večer toho dne byl sepsán protokol, který stylisovali prof. Buhtz z Vratislavi a prof. Orsós z Budapešti, jehož nejzávažnějším bodem byl úsudek, že mrtvoly polských důstojníků jsou v hro­bech pohřbeny asi 3 roky. Z toho vyplývalo, že byly pohřbeny na jaře 1940, tedy v době, kdy ještě nebylo války německo — ruské a Němci neměli Katyn dosuď obsazený. Pachatelem vražd musely tedy býti sovětské úřady.

Советские власти 16 апреля 1943 г. отвергли утверждения немцев, как безбожную ложь, и, поскольку в немецких сообщениях говорилось о деревне Гнездово, где имелись археологические раскопки известные под названием Гнездовский могильник, считали, что немцы этот факт преднамеренно умалчивают и используют в пропаганде против Советского Союза.

Sovětské úřady odmítly dne 16. dubna 1943 tvrzení Němců ja­ko bohapustou lež a poněvadž v německých zprávách se mluvilo o vesnici Gnězdová, kde byly archeologické vykopávky. známé pod jménem „hroby gnězdovské", soudili, že Němci tento fakt úmyslně zamlčují a používají k propagandě proti Sovětům.

Позже, снова овладев Катынью, русские тоже послали 23 сентября 1943 г. комиссию для исследования могил 5, в которой состояли:

Když se později Rusové Katynu opět zmocnili, vyslali dne 23. září 1943 k prozkoumání hrobů rovněž komisi, ve které byli:

В. Ю. Прозоровский, старший эксперт судебной медицины и директор государственного научно-исследовательского института судебной медицины народного комиссариата здравоохранения СССР.

V. J. Prozorovský, hlavní soudní lékařský znalec a ředitel státního vědeckého a výzkumného ústavu soudního lékařství při lidovém komisariátu zdravotnictva SSSR.

Др. В. М. Смольянинов, профессор судебной медицины 2-го отделения государственного медицинского института.

Dr. V. M. Smoljaninov, profesor soudního lékařství na II. mos­kevském státním lékařském ústavu.

Др. Д. Н. Выропаев, профессор патологической анатомии.

Dr. D. N. Vyropajev, profesor pathologické anatomie.

Др. П. В. Семеновский, главный научный сотрудник танатологического отделения государственного научно-исследовательского института судебной медицины народного комиссариата здравоохранения СССР.

Dr. P. V. Semenovský, vedoucí vědecký pracovník thanatologické­ho oddělení státního vědeckého výzkumného ústavu soudního lékařství při lidovém komisariátu zdravotnictva SSSR.

Доц. М. Д. Швайкова, главный научный сотрудник отделения судебной химии государственного научно-исследовательского института судебной медицины народного комиссариата здравоохранения СССР.

Doc. M. D. Švajkovová, vedoucí vědecká pracovnice soudního chemického oddělení státního vědeckého výzkumného ústavu soudního lékařství při lidovém komisariátu zdravotnictva SSSR.

Никольский, старший эксперт судебной медицины войск Западного фронта, майор медицинской службы.

Nikolský, hlavní soudní lékařský znalec při vojsku západní fronty a major lékařské služby.

Бусоедов, капитан медицинской службы, эксперт судебной медицины.

Busejedov, kapitán lékařské služby a soudní lékařský znalec.

Субботин, майор медицинской службы, директор патолого-анатомической лаборатории.

Subbotin, maior lékařské služby a ředitel pathologicko-anatomické laboratoře.

Оглобин, майор медицинской службы.

Ogloblin, major lékařské služby.

Садыков, старший лейтенант медицинской службы.

Sadikov, nadporučík lékařské služby.

Пушкарева, старший лейтенант медицинской службы.

Puškarevová, nadporučík lékařské služby.

Председателем этой комиссии был член академии наук Н. Н. Бурденко со своими сотрудниками.

Předsedou této komise byl člen akademie věd N. N. Burděnko se svými spolupracovníky.

Эта комиссия установила, что до оккупации Смоленска и западных районов страны немецкими войсками, польские военнопленные – офицеры и рядовые – работали на постройке и расчистке дорог, и что, по свидетельским показаниям начальника польского лагеря военнопленных майора Ветошникова и инженера Иванова, эти военнопленные по причине

Tato komise zjistila, že před obsazením Smolenska a západních okresů německým vojskem pracovali polští váleční zajatci — důstojníci i muži — na stavbě a upravování silnic a že podle svě­deckých výpovědí náčelníka polského zajateckého tábora, majora Větošnikova a ing. Ivanova, nemohli býti tito zajatci pro nedosta-

---- [стр.6]----

недостатка вагонов и в результате других трудностей, не могли быть вовремя эвакуированы, и поэтому пленные поляки с частью охранников и служащих лагеря попали к немцам в плен.

---- [6]----

tek vagonů a jiné obtíže včas evakuováni a že tedy zajatí Poláci i část stráže a úředníků tábora upadla do německého zajetí.

Комиссия выслушала большое количество свидетелей, провела за период с 16 по 23 января 1944 г. эксгумацию 925 тел, сравнила результаты исследования трупов из Катынского леса с результатами исследования могил в других местах Смоленской области, т.е. в Гедеоновке, Магаленщине, Реадовке и Красном Бору, и констатировала, что погребение тел в Катынском лесу состоялось приблизительно два года назад, а именно в период от сентября до декабря 1941 г.

Komise vyslechla velkou řadu svědků a provedla v době od 16. do 23. ledna 1944 exhumaci 925 mrtvol a srovnala nález na mrt­volách v lese katynském s nálezy ve hrobech v jiných místech okrsku smolenského, jako v Gedeonovce, Magalenščině, Readovce, v Krásném Boru a konstatovala, že pohřbení mrtvol polských za­jatců v katynském lese bylo provedeno asi před dvěma lety, t. j. mezi zářím a prosincem 1941.

Заключения обеих комиссий сильно отличаются и поэтому я считаю себя обязанным рассказать о своем катынском опыте сейчас, когда об этом уже можно говорить свободно. Возможно, кто-то будет возражать против этой идеи с тем, что я могу находиться под влиянием чувства благодарности к русским, освободившим наш народ и поэтому не могу высказываться иначе. Я, однако, преследую цель, чтобы историк, которому хотелось бы заниматься катынским вопросом, имел задокументированные аргументы, которые я приведу. Если бы я молчал, то может показаться, что я с немцами согласен и настаиваю на своей подписи, т.е. на том, что польские офицеры были казнены весной 1940 г.

Mezi usneseními obou komisí je podstatný rozdíl a proto poklá­dám za svou povinnost, abych přednesl své zkušenosti nyní, v době, kdy se již o věci může volně mluviti. Snad někdo namítne, že moje úvaha nemá také významu, poněvadž z vděčnosti k Rusům, kteří náš národ osvobodili, nemohu jinak mluviti. Mně však jde o to, aby historik, který by chtěl otázku katynskou řešiti, měl podklad v důvodech, které uvedu. Kdybych mlčel, zdálo by se, že souhla­sím s Němci a že tedy trvám na svém podpisu, t. j. na tom, že po­pravy polských důstojníků byly provedeny na jaře 1940.

Обстоятельства, прямым свидетелем которых я не был, я черпаю из акта «Amtleches Materiál zum Massermord von Katyn» включенного в 1943 г. в так называемую «Белую книгу» 6. Акт издала немецкая информационная канцелярия по предложению немецкого Министерства иностранных дел в 1943 г.

Okolnosti, jichž jsem sám nebyl přímým svědkem, čerpám ze spisu: Amtliches Material zum Massenmorde von Katyn, v roce 1943 zařazeného do tak zv. Bílé knihy. Spis vydala německá in­formační kancelář na návrh německého ministerstva zahraničí v roce 1943.

В соответствии с немецким официальным отчетом, решающим свидетельством в отношении факта обнаружения могил является свидетельство 72-летнего русского крестьянина Парфена Киселева из находящейся неподалеку деревеньки Козьи Горы, который показал:

Jak byly hroby objeveny, o tom podle německé úřední zprávy je směrodatnou výpověď Rusa Parfeona Kiselěva, 72letého rolnika z nedaleké vesničky Kozí Gora, který udal:

«В течение 10 лет Катынский лес, в котором находится дача 7, использовался в качестве санатория для высших чиновников НКВД. Весь лес был окружен двухметровым ограждением из колючей проволоки и охранялся вооруженной охраной. Посторонним лицам вход в лес был совершенно запрещен. Я не знал никого служащих там, кроме дворника Романа Сергеевича.

„Asi deset let bylo katynského lesa, v němž se nalézá zámek, používáno jako sanatoria pro vyšší úředníky NKVD. Celý les byl oplocen ostnatým drátem do výše 2 metrů a střežen ozbrojenou stráží. Cizím osobám byl přístup do lesa úplně zakázán. Z úřed­níků jsem neznal nikoho, znal jsem jen domovníka Romana Sergejeviče.

Весной 1940 г. на протяжении приблизительно 4-5 недель каждый день 3-4 грузовые машины возили в лес людей и там их, якобы, расстреливали сотрудники НКВД. Машины были крытыми, так что никто не мог заглянуть вовнутрь. Один раз, когда я был на вокзале в Гнездове, я видел, как из железнодорожных вагонов в знакомые мне машины, переходят какие-то мужчины и как затем они едут по направлению к лесу. Что с ними случилось не могу сказать, потому что никто не осмеливался к ним приблизится, но стрельбу и человеческие крики я слышал даже в своей квартире, и поэтому думаю, что они были расстреляны. В округе ни для кого не являлось тайной, что НКВД здесь расстреливало поляков. Люди говорили, что речь шла о приблизительно 10000 поляков.

Na jaře 1940 asi po 4—5 týdnů denně jezdila 3—4 nákladní auta, naložená lidmi, do lesa a tam byli prý ti lidé od členů NKVD zastřeleni. Vozy byly uzavřené, takže nikdo nemohl viděti, co je v nich. Jednoho dne. když jsem byl na nádraží v Gnězdové, viděl jsem. jak ze železničních vagonů přestupují do vozů, které jsem od dřívějška znal, muži a jak jedou směrem k lesu. Co se s muži stalo, nemohu říci. neboť se nikdo neodvážil do jejich blízkosti, ale střílení a křiky mužských hlasů jsem slyšel až do svého bytu a proto se domnívám, že ti muži byli zastřeleni. V okolí nebylo žádným tajemstvím, že tu byli od NKVD zastřeleni Poláci. Lidé vypravovali, že šlo asi o 10000 Poláků.

Когда Катынь была оккупирована немцами, я пошел в лес, но трупов я не нашел, а видел только несколько набросанных холмиков. Это навело меня на мысль, что трупы могли лежать под этими холмиками.

Když byl Katyn obsazen Němci, šel jsem do lesa, ale mrtvol jsem nenalezl, nýbrž jen několik nahozených pahorků a proto mne napadlo, že by mrtvoly mohly býti pod pahorky.

---- [стр.7] ----

Летом 1942 г. в в расположении немецких войск в Гнездове работали поляки. В один из дней ко мне пришли 10 поляков и попросили меня, чтобы я им показал, где лежат их земляки. Я их привел в лес и указал на холмики. Поляки попросили меня, чтобы я им одолжил лопату и кирку, что я и сделал. Примерно через час они вернулись понося НКВД. Заявили, что под одним из холмиков нашли трупы. На холмиках они поставили березовые кресты».

---- [7]----

V létě 1942 byli u německé jednotky v Gnězdové zaměstnáni Poláci. Jednoho dne přišlo 10 Poláků ke mně a prosilo mne, abych lim ukázal, kde leží jejich krajané. Dovedl jsem je do lesa a uká­zal jim pahorky. Poláci mne prosili, abych jim zapůjčil lopatu a motyku, což jsem učinil. Asi za hodinu se vrátili vzrušení a na­dávali na NKVD. Prohlásili, že v jednom pahorku nalezli mrtvo­ly. Postavili na pahorcích březové kříže."

Таковы показания Киселева.

Potud výpověď Kiselěvova.

Немецкая тайная полевая полиция об обнаруженных трупах узнала, якобы, лишь в феврале 1943 г. и пробная раскопка одного из холмиков показала, что речь идет действительно об общей могиле. Систематические раскопки начались только в апреле, когда погода позволила производить выемку грунта.

Německá tajná polní policie se prý o nálezu mrtvol dověděla teprve v únoru 1943 a pokusný výkop na jednom pahorku ukázal, že jde skutečně o hromadný hrob. Se systematickým vykopáváním bylo započato teprve v dubnu, kdy počasí výkop dovolilo.

О Катынском лесе можно сказать следующее:

Если идти по шоссе от Смоленска к Витебску, то на расстоянии 14 км от Смоленска расположены деревня и железнодорожная станция Гнездово, где, по Киселеву, сходили с поезда польские офицеры и где находились упомянутые археологические раскопки. Не доходя 2 км до населенного пункта Катынь, слева, между дорогой и Днепром, расположен сосновый лесок с деревьями 10-20 см толщиной через который проходит немного зигзагообразная дорога длиной приблизительно 300 м, заканчивающаяся на конце леска, у дачи над Днепром. У дачи стоит гараж и один жилой дом.

O katynském lese možno uvésti:

Jedeme-li po silnici ze Smolenska do Vitěbska, tu ve vzdálenosti 14 km od Smolenska se nalézá vesnice a železniční stanice Gněz­dová, kde vystupovali polští důstojníci podle Kiselěva z vlaků a kde byly ony zmíněné archeologické vykopávky. Odtud ve vzdá­lenosti 2 km před obcí Katynem, nalézá se v levo mezi silnicí a Dněprem borový lesík se stromy tlouštky 10—20 cm, kterým vede od silnice lehce klikatá cesta délky asi 300 m, končící na konci lesíku u zámku nad Dněprem. Vedle zámku stojí garáž a jeden obytný dům.

В удалении приблизительно 100 м от шоссе, с правой стороны от указанной дороги было открыто 7 общих могил, расположенных близко одна от другой, и 4 могилы с левой стороны. В 7 могилах с правой стороны были трупы польских офицеров, в 3 могилах с левой стороны были трупы гражданских лиц и в последней – тоже польские офицеры. Эта последняя могила была обнаружена только после 1-го июня 1943 г. и нами не осматривалась. Могилы с правой стороны были пронумерованы номерами 1-7, с левой стороны 8-11.

Ve vzdálenosti asi 100 m od silnice, po pravé straně této cesty, bylo odkryto 7 hromadných hrobů blízko sebe uložených a po levé straně cesty 4 hromadné hroby. V 7 hrobech na pravé straně byly mrtvoly polských důstojníků, ve 3 hrobech po levé straně byly osoby civilní a ve zbývajícím rovněž polští důstojníci. Tento hrob byl objeven až po 1. červnu 1943 a nebyl námi prohlédnut. Hroby byly očíslovány čísly na pravé straně 1—7, na levé straně 8—11.

Могила, обозначенная номером 1, была самой большой и имела очертания буквы L. Большая сторона этого L была 26 м, а меньшая 16 м в длину, шириной на одном конце 5,5 м и 8 м на другом. Захоронение имело площадь 253 кв.м. Остальные могилы были меньше, с площадями 11, 21, 21, 13,5, 48 и 22,5 кв.м, т.е. в общей сложности 478 кв.м. Глубина могил была в среднем 2,3 м., слой насыпанного над трупами песка – в среднем 1,5 м. Песочная насыпь выступала приблизительно на 1 м. над уровнем земли, так что слой трупов составлял примерно 1,3 м.

Hrob označený číslem 1 byl největší a byl tvaru L. Delší rame­no tohoto L bylo 26 m, kratší 16 m dlouhé, šířka na jedné straně 5.5 m, na druhé 8 m. Ložní plocha obnášela 253 čtver. metrů. Ostatní hroby byly menší, o ložných plochách 11, 21, 21, 13.5, 48, 22.5 čtver. metrů — úhrnem tedy 478 čtver. metrů. Hroby byly průměrně 2.30 m hluboké a nad mrtvolami navrstvený písek mě­řil průměrně 1.50 m. Navrstvený písek vyčníval asi 1 m nad okolí, takže vrstva mrtvol činila asi 1.30 m.

Трупы были в двух местах систематически уложены головой к стене ямы, однако в большинстве своем лежали в совершенном беспорядке так, как были сброшены в могилы, в основном лицом вниз. Вследствие давления песка трупы были сильно сплющены.

Mrtvoly byly na dvou místech systematicky pokládány hlavami ke stěně jámy, většinou však ležely bez ladu a skladu tak, jak byly do hrobů házeny, obyčejně obličejem dolů. Následkem tlaku písku byly značně oploštělé.

Сколько приблизительно было трупов? Если считать, что один сплющенный труп занимает примерно ½ кв.м. площади, тогда на дне всех могил поместится всего 950 трупов. В слое толщиной 130 см. не могло быть больше,

Jak velké bylo asi množství mrtvol? — Jestliže jedna mrtvola potřebovala při svém smáčknutí asi 1/2m ložné plochy, bylo tedy úhrnem na všech ložných plochách hromadných hrobů 950 mrtvol. Při výšce vrstvy 130 cm nemohlo býti jednotlivých vrstev více

---- [стр.8] ----

чем 7-8 слоев трупов, что соответствовало бы количеству 7000 трупов. Если прибавить трупы из 8-ой ямы, тогда количество казненных польских офицеров достигает приблизительно 8000. Если прибавить еще казненных гражданских лиц из трех отдельных ям, где были мужчины и женщины, тогда количество всех трупов в Катынском лесу могло составлять приблизительно 12000.

---- [8]----

než asi 7—8, což by odpovídalo množství 7000 mrtvol. Připočte­me-li mrtvoly v jámě osmé, pak počet popravených polských dů­stojníků dosahuje asi čísla 8000. Připočteme-li ještě popravené civilní osoby ve 3 samostatných jamách, kde byli muži i ženy, pak počet všech mrtvol v katynském lese mohl činiti asi 12000.

«Белая книга» говорит, что до 3-го июня 1943 г., когда осмотры трупов были прекращены, из могил было изъято 4143 трупа и после осмотра опять похоронены. Выявлены были: 2 генерала, 12 полковников, 50 подполковников, 165 майоров, 440 капитанов, 552 старших лейтенанта, 930 лейтенантов, 146 врачей, 10 ветеринаров и 1 полевой священник. Остальные являлись польскими военнослужащими, звание которых не было возможности определить, среди них и простые рядовые без звания, а также 221 гражданское лицо.

Bílá kniha uvádí, že do 3. června 1943, kdy byly prohlídky mrtvol zastaveny, bylo vytaženo ze hrobů 4.143 mrtvol a po pro­hlídce opět pohřbeno. Zjištěno bylo: 2 generálové, 12 plukovníků, 50 podplukovníků, 165 majorů, 440 kapitánů, 552 nadporučíků, 930 poručíků, 146 lékařů, 10 zvěrolékařů a 1 polní kurát. Ostatní byli příslušníci polské armády, jichž stupeň šarže se nedal zjistiti, mezi nimi i obyčejní vojáci bez šarží a 221 civilistů.

Трупы из верхних слоев в областях тела, не закрытых одеждой, местами уже разложились с внешней стороны, так что иногда не было губ, мягких покровов на черепе и на руках, а глаза были ввалившиеся. Трупы из нижних слоев, особенно из могилы номер 5, куда проникала грунтовая вода, находились в состоянии адипоцира 8, но адипоцир распространялся только на подкожные ткани. Мышцы сохранили свой цвет, внутренние органы также не были адипоцированны.

Mrtvoly v horních vrstvách byly na místech šatem nekrytých místy částečně již na povrchu rozpadlé, takže někde chyběly rty, měkké pokrývky na lebce i rukou a oči byly zapadlé. Mrtvoly ze spodních vrstev, zvláště z hrobu č. 5, kam zasahovala spodní vo­da, měly známky adipociru, ale adipocir zasahoval jen do pod­kožního vaziva. Svalstvo udrželo svou barvu a také vnitřní orgány nebyly adipocirované.

Все части одежды пропитались жировыми веществами. На высоких сапогах множества трупов отложился слой адипоцированной массы толщиной 1 мм. Т.е. трупы были в разной стадии разложения, причиной чего послужило их взаимное расположение. В верхних слоях были скорее несколько высохшие, а в средних и нижних – средне-адипоцированные. Трупы в верхних слоях лежали достаточно свободно, но в нижних были взаимно слеплены трупными жидкостями, которые стекали из верхних слоев в нижние.

Veškeré části oděvu byly prosáklé tukovými látkami. Na vyso­kých botách četných mrtvol byla uložena vrstva asi 1 mm silná adipocirovaných hmot. Mrtvoly byly tedy různého stupně rozkla­du, což bylo zaviněno jejich vzájemnou polohou. V horních vrst­vách byly spíše poněkud zaschlé, v dolních a středních mírně adi­pocirované. Mrtvoly v horních vrstvách byly dosti volné, ale ve spodních byly navzájem slepeny zhuštěnými mrtvolnými tekuti­nami, které z horních vrstev stékaly do vrstev spodních.

Все нами осмотренные 9 трупы имели огнестрельные раны в затылке, только у одного была огнестрельная рана во лбу. Пули были в большинстве найдены в лобовой кости. У некоторых имелось сквозное ранение. Выстрелы производились с малого расстояния из короткоствольного огнестрельного оружия калибра 7,65. Руки значительного числа трупов были связаны за спиной шпагатом, некоторым трупам, особенно в могиле номер 5, которые также имели огнестрельное ранение в затылок, была через голову переброшена шинель 10, причем пространство между головой и шинелью было заполнено опилками. Шинель, окутывающая голову, была перевязана на шее веревкой. Трудно сказать какая цель этим преследовалась, возможно это делалось для того, чтобы предотвратить сопротивление, возможно – поскольку дыхание сильно затруднялось – это говорит об истязании.

Vsechny námi prohlédnuté mrtvoly měly střelné rány v zá­hlaví, toliko jedna měla střelnou ránu do čela. Projektily byly většinou nalezeny v kosti čelní, u některých šlo o průstřel. Rány byly vypáleny z bezprostřední blízkosti krátkou ruční zbraní ráže 7.65. Značný počet mrtvol měl ruce svázané na zádech motouzem, některé mrtvoly, zvláště z hrobu č. 5, jež měly rovněž střelnou ránu v záhlaví, měly plášť přetažený přes hlavu a prostor mezi pláštěm a hlavou měly vyplněný pilinami. Tyto obaly hlavy byly na krku přitaženy provazem. Jaký účel byl tím sledován těžko říci, snad aby byla znemožněna obrana, snad, poněvadž bylo silně omezeno dýchání, byly to známky mučení.

---- [стр.9] ----

II.

После этого вступления и описания самого места захоронений и его окрестностей, приступаю теперь к личной оценке всего [Катынского] дела в нижеследующих 13-ти пунктах.

---- [9]----

II.

Po tomto úvodu a popisu místa a naleziště přikročím nyní k vlastnímu posouzení celého případu v následujících 13 bodech:

1. Каковы были свидетельские показания

Свидетель Кривозерцев, 27-летний сверлильщик, показал, что в апреле 1940 г. ежедневно наблюдал 3-4 железнодорожных состава из 3-4 вагонов, приезжающих в Смоленск. Окна вагонов были зарешечены. Вагоны были поданы на железнодорожную станцию Гнездово. Его сестра якобы рассказывала ему, что из этих прибывших вагонов в закрытые грузовые машины переходили польские военные, гражданские лица и несколько священников. Лично он этого не видел. Сам он наблюдал, как 17-го или 18-го апреля 1940 г. около 10 грузовых машин, доверху нагруженных чемоданами, сумками, вещмешками 11 с бельем и плащами ехали из Катынского леса к Смоленску. Грузовые машины сопровождали чекисты. – Определенное значение имеет то, что его сестра не допрашивалась, хотя это именно она видела, как людей пересаживают в машины.

1. Jaké byly výpovědi svědků:

Svědek Krivozerčev, 27letý vrtač, udal, že pozoroval v březnu a v dubnu 1940 denně 3—4 vlaky se 3—4 vagóny přijíž­děti ze Smolenska. Okna vozů byla zamřížovaná, vozy byly odsta­veny na nádraží v Gnězdové. Jeho sestra prý mu vypravovala, že z odstavených vozů přestupovali do uzavřených nákladních automobilů polští vojáci, civilisté a několik duchovních. Sám to neviděl. Sám pozoroval, že 17. nebo 18. dubna 1940 jelo asi 10 nákladních vozů vysoko naložených kufry, ručními taškami, pytlí­ky s prádlem a plášti z lesa katynského na Smolensk. Nákladní auta byla provázena čekisty. — Není bez významu, že jeho sestra nebyla slyšena, ačkoliv přestupování viděla.

Свидетель Захаров, 40 лет, работавший сцепщиком в Смоленске, показал, что в марте 1940 г. из Тамбовской области приезжали грузовые составы с присоединенными 5-6 большими пульмановскими 12 арестантскими вагонами. Из каждого состава 2-3 вагона подавались к платформе в Смоленске, тогда как остальные направлялись на станцию Гнездово. От проводников состава он узнал, что заключенные, содержащиеся в вагонах, были из Козельска, где якобы есть большой монастырь и еще много тысяч пленных. В качестве сортировщика 13 он имел возможность наблюдать, как людей из вагонов отводили к грузовым машинам крытым брезентом и как потом эти машины уезжали по шоссе в направлении Гнездова. На большинстве пленных была польская военная форма, большей частью офицерская. Священников среди гражданских лиц он видел лишь изредка. Женщин не было. Как он точно помнит, эта выгрузка продолжалась 28 дней. Его задача состояла в осмотре пустых вагонов [после выгрузки], причем он видел, что в вагонах имеется по 10 камер, в которых нормально могли поместиться по 6 человек 14, однако – как он узнал от проводников – в одну камеру набивалось до 18-20 человек. В вагонах, в которые он иногда заглядывал [до выгрузки], он вcегда в числе прочих находил двух-трех священников. Они были в длинных пальто. Ему сказали, что это польские ксендзы. – Этот свидетель утверждает, что перегрузка в большинстве случаев происходила в Смоленске, в то время как другие свидетели – что это происходило в Гнездово.

Svědek Zacharov, 401etý posunovač ve Smolensku, udal, že v březnu 1940 přijely z tambovského okrsku nákladní vlaky, které měly připojeny 5—6 velkých Pullmanových vozů pro tre­stance. Z toho byly 2—3 vozy na rampě ve Smolensku odstaveny, kdežto zbytek byl dirigován do stanice Gnězdová. Od průvodčích vlaků se dověděl, že zajatci pochází z Kozelska, kde prý je velký klášter a ještě mnoho tisíc zajatců. Jako roztřidovač měl příle­žitost viděti, že z vozů byli lidé dopravováni do nákladních aut s plachtami a auta potom odjela po silnici směrem na Gnězdovo. Zajatci měli ponejvíce polské uniformy a byli z velké části důstoj­níky. Mezi civilisty nalezl jen ojedinělé duchovní. Žen nebylo. Jak se přesně pamatuje, toto vykládání trvalo 28 dnů. Jeho úlo­hou bylo, aby prohlédl prázdné vagóny, při čemž viděl, že vozy mají 10 cel, které normálně mohly pojmouti 6 osob, ale jak od průvodčích zvěděl, bylo do jedné cely namačkáno 18—20 lidí. Do všech vozů nenahlédl, ale pokud nahlédl, nalézal vždy 2—3 duchovní. Měly dlouhé kabáty. Bylo mu řečeno, že to jsou polští duchovní. — Tento svědek tedy tvrdí, že přestupování se dělo většinou ve Smolensku. kdežto jiní svědkové, že se dělo v Gněz­dové.

Свидетель Сильвестров, 43-летний разнорабочий, показал, что в апреле–мае 1940 г. на вокзал в Гнездово, вблизи которого жил, подавали арестантские вагоны, людей из которых перегружали в приготовленные грузовые машины и увозили. Часто по возвращении домой вечером, он ходил к месту перегрузок и наблюдал мужчин, которые под надзором НКВД переводились из вагонов в приготовленные крытые грузовые машины – всем известные «черные воронки» 15. Там всегда стояли 3

Svědek Silvestrov, 43 roky starý pomocný dělník, udal, že v dubnu a květnu 1940 na nádraží v Gnězdové, v jehož blízkosti bydlel, jsou odstavovány trestanecké vagóny, z nichž byly pře­kládáni lidé do připravených nákladních aut a pak odváženi. Ve­čer, když přišel domů, šel častěji do blízkosti vykládacího místa a pozoroval, že za dozoru NKVD jsou dopravováni z vagónů muži do připravených velkých nákladních aut, jež byla kryta a vše­obecně známa pod jménem „černí krkavci''! Vždy tam stála 3 ta-

---- [стр.10] ----

таких машины и одна грузовая. Ручную кладь у выходящих из вагонов мужчин отбирали и бросали в грузовую машину, тогда как их самих сажали в крытые. Когда машины заполнялись, они уезжали по направлению к Катыни. Через 20-25 минут колонна приезжала обратно и вся процедура повторялась снова. Когда они проезжали около него, он мог часто наблюдать, что в едущей впереди легковой машине сидят люди, вероятно из НКВД, с типично еврейскими лицами. Перегрузка происходила чаще всего вечером или ночью. О том, что перевозки происходит и ночью, он имел возможность узнать потому, что в то время его жилище находилось непосредственно у шоссе. По его прикидкам, колонна проезжала приблизительно 10 раз в апреле и 10 раз в мае в течении примерно 4-х недель. Поскольку всем запрещалось задерживаться у места перегрузки, он мог с расстояния прибл. 50 метров, с которого наблюдал, видеть, что главным образом это были военные, возможно офицеры, но между ними находились и гражданские. Среди гражданских находились и пожилые лица, изредка с костылями. Женщин между ними не было. Т.к. он не разбирался в военной форме, то не мог определить их национальность. Поговаривали разное. Одни считали это были поляки, другие – финны. По слухам, пленных доставляли к так называемому "коллективному дому отдыха", удаленному приблизительно на 4 км и там их расстреливали. И он так думал, потому что во время этих перевозок было запрещено собирать грибы в окрестностях дома отдыха. Жители деревни, которые знали о происходящем, остерегались распространяться о своих предположениях. В показаниях этого свидетеля много противоречий. Другие свидетели показывали, что лесок был огорожен двухметровой проволокой [ограждением из колючей проволоки высотой 2 м], охранялся вооруженной охраной и никому нельзя было его посещать. Этот свидетель утверждает, что в окрестностях дачи в означенные дни запрещалось собирать грибы. Также мало вероятно, что с расстояния в 50-метров вечером или ночью он мог различить типично еврейские лица.

---- [10]----

ková auta a jedno nákladní auto. Mužům vystupujícím z vagónů bylo ruční zavazadlo odňato a hozeno do nákladního auta, kdežto muži museli do krytých vozů. Když byly vozy plny, odjely smě­rem ke Katynu. Po 20—25 minutách přijela kolona zpět a celý pochod se znovu opakoval. Při jízdě kolem něho mohl častěji po­zorovati, že vpředu jedoucím osobním voze seděli muži, snad od NKVD. s typicky židovskými obličeji. Překládání dělo se nejvíce večer nebo v noci. Že abtransport byl též v noci, mohl zjistiti pro­to, že jeho tehdejší obydlí se nalézalo bezprostředně u silnice. Podle jeho odhadu jela kolona vždy asi desetkráte v dubnu a v květnu asi po 4 týdny. Poněvadž se nikdo nesměl zdržovati u vy­kládacího místa, mohl ze vzdálenosti asi 50 m, odkud konal svá pozorování, viděti, že šlo hlavně o osoby v uniformách, snad o důstojníky, ale byli mezi nimi i civilisté. Mezi civilisty byly i star­ší osoby, ojediněle s berlemi. Zeny s nimi nebyly. Poněvadž uni­formy neznal, nemohl určiti národnost. Kolující pověsti nebyly jednotné. Jedni tvrdili, že to jsou Poláci, jiní, že to jsou Finové. Podle pověsti byli zajatci dopravováni k tak zv. rekreačnímu do­mu kolektivů, asi 4 km vzdálenému a tam byli zastřeleni. To se také domníval, poněvadž v době těchto transportů bylo zakázáno v okolí tohoto domu sbírání hub. Obyvatelé vesnice, kteří o těchto událostech věděli, střežili se projeviti své domněnky. — Ve výpo­vědi tohoto svědka je plno rozporů. Jiní svědkové udávali, že lesík byl ohražen 2 m vysokým drátem, že byl střežen ozbrojenou stráží a nikdo neměl do něho přístupu. Tento svědek tvrdí, že v okolí zámku se nesměly v ony dny sbírati houby. Ostatně je těžko věřiti, že by v dubnu nebo v květnu v těch místech rostly houby. Také je nepravděpodobné, že by ze vzdálenosti 50 m večer nebo v noci mohl rozpoznati typicky židovské obličeje.

Свидетель Андреев, 26-летний слесарь, наблюдал, что в марте–апреле 1940 г. на вокзал в Гнездово ежедневно прибывали 3-4 состава с 2-3 арестантскими вагонами. Из этих вагонов военные и гражданские лица перегружались в грузовые машины и отвозились по направлению к Катыни. Свидетель был знаком с шофером Разуваевым, который водил одну из машин-«воронков» и который при приближении немцев был эвакуирован. Он видел в каждой грузовой машине по 2-3 гражданских лица, которых распознавал по головному убору.

Svědek Andrejev, 26letý zámečník, pozoroval, že v březnu a v dubnu 1940 přijížděly na nádraží v Gnézdové denně 3—4 vlaky a v nich byly 2—3 vozy pro trestance. Z těchto vozů byli vojáci i civilisté překládáni do nákladních aut a odváženi smě­rem ke Katynu. Znal šoféra Rasuvajcva, který řídil jeden vůz z Černých krkavců a který byl při postupu Němců evakuován. Vi­děl, že v každém nákladním voze byli 2—3 civilisté, které poznal podle klobouků.

Свидетель Гляссер, немец, старший лейтенант бывшей польской армии, показал, что от 20-го марта до 9-го мая из лагерей для военнопленных выехало на грузовых машинах приблизительно 30 этапов 16 по 80-120 человек в каждом на перегрузочный вокзал в Козельске, где они размещались в арестантских вагонах. Его лично отделили от польских офицеров и позже, вместе с другими немцами, при вмешательстве немецкого посла, освободили. – Этот свидетель, таким образом, не знает, куда направлялись эти этапы, и не упоминает о гражданских лицах. Следовательно, гражданские лица, видимо, были присоединены к офицерам уже в пути.

Svědek G1äser — Němec — nadporučík bývalé polské armá­dy, udal. že mezi 20. březnem a 9. květnem odjelo ze zajateckých táborů asi 30 transportů, vždy po 80—120 lidech, nákladními auty na překládati nádraží v Kozelsku, kde byli dáni do vagónů pro trestance On sám byl od polských důstojníků oddělen a s jinými Němci později na zákrok německého vyslance propuštěn. — Tento svědek tedy neví, kam ony transporty jely a o civilních osobách se nezmiňuje. Patrně tedy byly civilní osoby přičleněny k důstoj­níkům až cestou.

---- [стр.11] ----

Нам был представлен свидетель Киселев, который рассказывал в общем то же самое, что было сказано выше об обнаружении массовых могил. Когда мы задали ему вопрос, кто были те мужчины, которые сопровождали пленных польских офицеров, он, немного подумав, ответил: «Евреи». Несмотря на то, что такой ответ прозвучал в духе показаний Сильвестрова, он привлек мое внимание, потому что свидетель над ним раздумывал. Пленных офицеров охраняют в лагерях для военнопленных опять же военные, что следует также и из отчета русской комиссии, и их не передают полиции. Потом, евреи, как и везде в других местах, несут воинскую службу во всех родах войск, и неправдоподобно, чтобы в России из них формировались карательные отряды, или чтобы их отозвали с фронта и определили на легкую службу, как например охрана пленных.

---- [11]----

Byl nám předveden svědek Kise1ěv, který vypravoval celkem totéž, co bylo dříve uvedeno o objevení hromadných hrobů. Když jsme mu položili otázku, kdo byli oni muži. kteří zajaté polské důstojníky provázeli, odpověděl po chvíli: Jevrej. (Židé). Tato odpověď mne překvapila, i když zněla jako výpověď Silvestrovo­va, protože se na ní rozmýšlel. Zajatí důstojníci jsou střeženi v zajateckých táborech, jak také vyplývá ze zprávy ruské komise, opět vojáky a nejsou předáváni policii. Židé pak, jako všude jin­de, konají vojenskou službu u všech druhů zbraní a není věrohod­no, že by jich v Rusku bylo používáno jako popravčích čet nebo že by byli z fronty staženi a určeni k lehkým službám, jako je stře­žení zajatců.

Впрочем, показания этих свидетелей являются показаниями непрямыми, т.к. никто из них при казнях не присутствовал.

Ostatně výpovědi těchto svědků jsou výpovědi svědků nepří­mých, neboť nikdo z nich při popravách nebyl.

Странно, что немецкая администрация, хотя и приложила к делу столько усилий, не отыскала тех 10 польских рабочих, которые летом 1942 г. первыми нашли могилы, и не спросила их, от кого они узнали о могилах и почему в таком случае не сообщили о находке немецким органам. Ведь у польских рабочих не было причин утаивать это дело.

Jest podivné, že německá správa, když již si dala tolik práce, nevypátrala a nevyslechla oněch 10 polských dělníků, kteří v létě 1942 nalezli první hroby a neptala se jich, od koho se od nich do­věděli a proč to tehdy neoznámili německým úřadům. Polští děl­níci neměli přece důvodů věc zatajovati.

Странно так же и то, что не были найдены и допрошены люди отдыхавшие на даче и лечащий персонал, который располагался в отдельном доме возле дачи. Штат этого учреждения должен был быть довольно многочисленным и невозможно, чтобы служащие не общались с жителями Катыни и соседних Козьих Гор. Они должны были знать, кто копал массовые могилы, и кто их засыпал. Вырыть такие большие ямы и расстрелять 8-12 тысяч людей ведь не мог один человек, причем тайно. Этот персонал, общаясь с населением, обязательно обмолвился бы о том, что произошло в Катынском лесу, т.к. прошло больше года, прежде чем немцы заняли Катынь, и персонал до этого момента оставался на месте.

Podivno je také, proč nebyli zjištěni a vyslechnuti rekonvales­centi bydlící v zámku a ošetřující personál, který bydlel vedle zámku ve zvláštním domě. Personál musel býti dosti četný a není možno, aby neměl styky s obyvateli Katynu a sousední Kozí Gory. Ti museli věděti, kdo hromadné hroby kopal a kdo je zahazoval. Vykopati tak velké jámy a postříleti 8—12000 lidí nemohl přece udělati jeden člověk a provésti to tajně. Tento personál, když se stýkal s okolním obyvatelstvem, zajisté by mu byl prozradil, co se v katynském lese stalo, neboť trvalo ještě více než rok, než Něm­ci Katyn obsadili a personál tam až do té doby zůstal.

Хотя немцы и выпустили обращение к жителям Смоленска и напечатали его также в газете «Новый Путь» выходившем в Смоленске, чтобы отозвались те, у кого есть информация о массовом убийстве польских офицеров, однако обращение, по-видимому, успеха не имело.

Němci sice vydali výzvu k obyvatelstvu Smolenska a uveřejnili ji též v časopise „Novyj puť" ve Smolensku, aby se přihlásil, kdo může poskytnouti informace o hromadné vraždě polských důstoj­níků, ale výzva patrně neměla úspěchu.

Свидетели, которых допросила русская комиссия, показывают следующее.

Svědkové, které vyslechla ruská komise, udávají:

Свидетели Алексеева, Михайлова и Конаховская единодушно показали, что в Катынском лесу, называемом также Козьими Горами, располагался штаб 537 строительного батальона, в котором было около 30 немцев. Командовал им подполковник Арнес, его адъютантом был старший лейтенант Рекст, еще одним офицером был лейтенант Хотт. Женщины состояли при штабе в качестве обслуживающего персонала.

Svědkyně Alexejevová, Michajlová a Konachov­ská souhlasně udaly, že v katynském lese, který také nazývají Kozí Bory, byl štáb 537 stavebního praporu, celkem asi 30 Něm­ců. Velitelem byl podplukovník Arnes, jeho pobočníkem nadporu­čík Rext a jako další důstojník poručík Hott. Tyto tři ženy byly přiděleny k obsluze mužstva tohoto štábu.

Алексеева показала, что в конце сентября 1941г. на дачу в Козьих Горах каждый день приезжало несколько грузовых машин, которые на полчаса или на час останавливались где-то на дороге соединяющей шоссе и дачу, т.к. звук их моторов затихал.

Alexejevová udala, že koncem srpna a skoro celé září 1941 přijíždělo k zámku na Kozích Gorárh denně několik nákladních aut, která zastavovala kdesi na cestě vedoucí od silnice k zámku, na půl hodiny nebo na hodinu, neboť hluk jejich motoru umlkl.

---- [стр.12] ----

На месте сразу же начиналась стрельба, выстрелы следовали один за другим в коротких, но приблизительно одинаковых интервалах. Потом стрельба прекращалась, и машины подъезжали к даче. Из машин, всегда шумно разговаривая, выходили немецкие рядовые и унтер-офицеры и незамедлительно направлялись мыться в баню. Потом начиналась пьянка. На мундирах двух ефрейторов она постоянно видела следы свежей крови. Когда она ходила к даче или от дачи, то наблюдала в нескольких местах недалеко от дороги свеженабросанную землю, которая занимала каждый раз все больше места. Когда один раз она задержалась, то увидела, как ведут пленных поляков. Она спряталась в зарослях и приблизительно через 20-30 минут услышала выстрелы.

---- [12]----

Hned bylo slyšeti střílení, rány padaly jedna za druhou v krát­kých, ale přibližně stejných intervalech. Potom střelba přestala a auta přijížděla k zámku. Z aut vystupovali němečtí vojáci a pod­důstojníci, vždy hlučně rozprávěli a hned se šli do lázně koupat. Potom začala pitka. Na uniformách 2 svobodníků vždy viděla sto­py čerstvé krve. Když k zámku přicházívala nebo od něho odchá­zívala. pozorovala nedaleko od cesty na několika místech čerstvě naházenou zem a místo to bylo den ze dne větší. Jednou, když se pozdržela, viděla vésti zajaté Poláky. Ukryla se v houští a asi za 20—30 minut zaslechla výstřely.

Подобные показания дали и свидетели Михайлова и Конаховская.

Podobnou výpověď učinila i Michajlová a Konachov­ská.

Из свидетелей, которых допрашивали немцы, были найдены Киселев и Захаров.

Ze svědků, které Němci vyslýchali a jejichž výpovědi jsou výše uvedeny, byl zjištěn Kiselěv a Zacharov.

Киселев показал, что осенью 1942 г. немцы дважды вызвали его в гестапо в Гнездово, говорили ему, что в 1940 г. люди из НКВД расстреляли польских офицеров и требовали, чтобы он это засвидетельствовал. Когда ему предложили протокол со словами: «Или вы это подпишете, или мы вас уничтожим», – то он испугался и подписал. Позже, когда немцы организовывали для разных делегаций экскурсии к катынским могилам, он был принужден давать перед этими делегациями показания, но путался и поэтому говорить отказался. За это он был арестован и почти полтора месяца его безжалостно избивали пока он не ослабел, стал плохо слышать и перестал владеть правой рукой. Потом ему пригрозили повешением, поэтому он обещал, что будет свидетельствовать. Каждый раз, когда приходила какая-нибудь делегация, его вызывали во двор и он по полчаса должен был заучивать наизусть все, что будет говорить про то, как в 1940 г. люди из НКВД расстреляли польских офицеров.

Kiselěv udal, že na podzim 1942 jej Němci dvakráte zavolali na Gestapo v Gnězdové a řekli mu, že v roce 1940 lidé od NKVD postříleli polské důstojníky a žádali ho. aby to dosvědčil. Když mu předložili o tom protokol se slovy: „Buď to hned podepíšete ne­bo vás zničíme" — zalekl se a podepsal. Později, když Němci po­řádali zájezdy různých delegací ke katynským hrobům, byl nucen činiti před delegacemi výpovědi, ale mátl se a proto odepřel mlu­viti. Byl zatčen a asi jeden a půl měsíce nelítostně bit až zeslábl, počal špatně slyšeti a nemohl vládnouti pravou rukou. Pak mu pohrozili oběšením a proto slíbil, že bude vypovídati. Vždy, když přišla nějaká delegace, byl vyvolán na dvůr a půl hodiny se musel učiti nazpamět všemu, co bude říkati o tom. jak v roce 1940 lide z NKVD postříleli polské důstojníky.

Эти показания подтвердили как члены его [Киселева] семьи, так и дорожный мастер Сергеев .

Tuto jeho výpověď potvrdil vedle členů rodiny i traťmistr Sergejev.

Свидетель Захаров подтвердил, что сказал немцам, что в 1940 г. вагоны с поляками действительно проезжали через Смоленск по направлению к западу, но что он не знает, куда они ехали. Тогда офицер, который его допрашивал, сказал, что если он не хочет давать показания по-хорошему, тогда будет приневолен к этому силой, и стал его избивать резиновой дубинкой. Потом его положили на скамейку и офицер с переводчиком избили его до потери сознания. Когда пришел в себя, то, запуганный и принуждаемый избиениями, подписал протокол под угрозой расстрела.

Svědek Zacharov přiznal, že řekl Němcům, že v roce 1940 vagóny s Poláky skutečně Smolenskem projížděly směrem na zá­pad, ale kam jely, že neví. Nato důstojník, který ho vyslýchal, řekl, nechce-li učiniti výpověď po dobrém, že bude donucen ná­silím a začal ho tlouci gumovým obuškem. Potom ho položili na lavici a důstojník s tlumočníkem jej zbili až ztratil vědomí. Když přišel k sobě, tu zastrašen a donucen bitím a hrozbami, že bude zastřelen, podepsal protokol.

Остальные свидетели, которых допрашивали немцы, или умерли, или же их немцы угнали.

Ostatní svědkové, kteří byli Němci vyslýcháni, buď zemřeli ne­bo byli Němci odvlečeni.

Таким образом, первоначальные показания этих двух свидетелей находятся в противоречии с последующими и, поэтому, является бесспорным то, что в одном из этих случаев они говорили неправду.

Výpovědi těchto dvou svědků se tedy křižují a je proto jisto, že buď po prvé nebo po druhé nemluvili pravdu.

Среди свидетельских показаний, полученных русской комиссией, очень важными являются показания свидетельницы Сашневой, учительницы начальной школы, которая показала, что в сентябре 1941 г. к ней пришел польский офицер и рассказал, что когда немцы заняли польский лагерь военнопленных, то завели в нем жестокий режим. Поляков не считали людьми, всячески их

Z výpovědí svědků, které ruská komise vyslechla, jest velmi dů­ležitá výpověď svědkyně Sašněvové, učitelky na obecné ško­le, která udala, že v srpnu 1941 k ní přišel polský důstojník a vy­pravoval, že Němci, když obsadili polský zajatecký tábor, zavedli v něm krutý režim. Poláky nepovažovali za lidi, všemožně je utla-

---- [стр.13] ----

притесняли, истязали, а также казнили, поэтому он решил убежать. Когда на следующий день офицер уходил, он оставил свидетельнице свой польский адрес на имя Лоек Йозеф и София, г. Замощь, улица Огродова 25. – В списках расстрелянных польских офицеров под номером 3796 стоит имя Йозефа Лоека, лейтенанта, как расстрелянного в Катынском лесу весной 1940 г. То есть, в соответствии с немецким отчетом, Лоек был расстрелян более чем за год до своей встречи с Сашневой.

---- [13]----

čovali a týrali a popravovali a proto se rozhodl utéci. Když dru­hého dne odcházel, dal jí svou adresu do Polska na Lojek Jozef a Zofja, město Zamošč, ulica Ogrodowa č. 25. — V seznamech zastřelených polských důstojníků jest pod číslem 3796 uveden Lo­jek Jozef, poručík, jako zastřelený v katynském lese na jaře 1940. Podle německé zprávy byl Lojek tedy zastřelen o více než o rok dříve než se setkal se Sašněvovou.

Свидетельские показания, полученные немцами, полны противоречий, показания, полученные русской комиссией, более определенные, хотя и в этом случае никто из свидетелей не видел казней собственными глазами. На чьей стороне правда, будет доказано в следующих пунктах.

Výpovědi svědků, které vyslechli Němci, jsou plny rozporů, vý­povědi svědků, které vyslechla ruská komise, jsou určitější, ač i z nich nikdo přímo popravy neviděl. Na čí straně je pravda, bude dokázáno v následujících bodech.

2.Каковы могли быть мотивы преступления?

Официально комиссия мотивы преступления не исследовала, что, впрочем, не было ее целью, и только изредка о них упоминала. Когда мы приехали в Смоленск и были встречены начальником здравоохранения местного округа немецкого фронта, то на приветственную речь ответил самый старший из нас, проф. Орсос из Будапешта. Он заявил, что в Первую Мировую войну он находился 4 года в русском плену, из которых 10 месяцев под властью большевиков. Он научился тогда русскому языку и имел много возможностей узнать характер и душу русского человека. На основе своего опыта он должен сказать, что такое страшное преступление русский человек совершить не мог. Только международный еврей способен на это... Однако подробнее свою точку зрения не объяснил.

2. Jaký mohl býti motiv činu?

Oficielně se komise motivem činu nezabývala, nebylo to také jejím úkolem, jen tu a tam byla o něm zmínka. Když jsme přijeli do Smolenska a byli uvítáni náčelníkem zdravotnictva temnějšího okrsku německé fronty, odpověděl na uvítací proslov nejstarší z nás, prof. Orsós z Budapešti. Prohlásil, že byl v prvé světové vál­ce 4 roky v ruském zajetí, z toho 10 měsíců pod vládou bolševiků. Naučil se ruskému jazyku a měl mnoho příležitostí poznati pova­hu i duši ruského člověka. Na základě svých zkušeností musí říci, že činu tak strašného se nemohl dopustiti ruský člověk, nýbrž me­zinárodní žid .. .Blíže však svůj názor nevysvětlil.

Некий берлинский журналист спросил меня в Катыни, каково мнение населения моей страны об этих массовых убийствах. Я сказал искренне и в соответствии с правдой, что население моей страны этому не хочет верить. На вопрос, какова моя личная точка зрения, я ответил, что, вероятно, в лагере военнопленных произошел мятеж, за который военнопленных впоследствии данным способом наказали. Журналист решительно отверг такую точку зрения и сказал, что большевики это сделали из принципа. Я хотел было возразить, что как раз весной 1940 г., т.е. в период предположительного расстрела польских офицеров, русские окончили войну с финнами, и что в качестве победителей наверняка взяли в плен много финских офицеров, но что, тем не менее, у нас нет никаких сообщений о том, чтобы большевики с ними плохо обращались, следовательно причина была не в принципах. Ведь немецкая пропаганда, безусловно, не упустила бы возможность использовать подходящий случай. И если финским офицерам никто не причинил вреда, зачем бы это было нужно делать в отношении офицеров польских? Я, однако, осознавал, где нахожусь, и поэтому промолчал. Ведь если бы речь шла о принципах, в соответствии с которыми военнопленные воспринимались бы не так, как во время предыдущих войн, то зачем надо было бы полгода медлить с казнью? Русские овладели Польшей в сентябре 1939 г., а казни проходили, по утверждениям немцев, только в марте и в апреле 1940 г.

Na mne učinil jistý berlínský žurnalista v Katynu dotaz, co ří­kal náš lid těmto hromadným vraždám. Odpověděl jsem upřímně a podle pravdy, že náš lid tomu nechce věřiti. Na otázku, jaký je můj názor, řekl jsem, že šlo patrně o vzpouru v zajateckém táboře, která byla takto potrestána. Žurnalista odmítl rozhodně tento ná­zor a řekl, že to udělali bolševici z principu. Chtěl jsem mu na­mítnouli, že Rusové právě na jaře 1940. do kteréžto doby klade se postřílení polských důstojníků, skončili válku s Finy, že měli jako vítězové určitě značné množství zajatých finských důstojní­ků a že nemáme nejmenších zpráv o tom, že by byli s nimi zle nakládali a že tedy nemůže jíti o princip. Bylo přece jisto, že ně­mecká propaganda by si nebyla dala ujíti příležitost, aby tuto okolnost nevyužitkovala. A když finským důstojníkům nebylo ublíženo, proč mělo býti ubližováno polským? Uvědomil jsem si však, kde se nalézám a proto jsem mlčel. Vždyť, kdyby mělo jíti o princip, že by se zajatci nebrali tak, jak tomu bývalo za dřívěj­ších válek, proč by se bylo čekalo s popravou půl roku? Rusové se zmocnili východního Polska v záři 1939 a podle Němců byly popravy provedeny až v březnu a v dubnu 1940.

Конечно, преступление само по себе должно было иметь причину. Из истории нам известно следующее. По окончании "Великого переселения народов", немцы начали широким фронтом поход на восток. Возникла концепция «Дранг нах Остен». Любое едва образовавшееся княжество на востоке являлось препятствием для немцев,

Čin sám ovšem musel míti nějaký motiv. Z historie víme tolik: Když se uklidnilo stěhování národů, dali se Němci v široké fronte na pochod na východ. Vznikl „Drang nach Osten". Každá, jen po­někud organisovaná říše na východě byla Němcům na překážku,

---- [стр.14] ----

и поэтому они развязывали с ними войны, вследствие которых славяне в долине Лабы были вырезаны, а в дунайской долине – онемечены. В широком поясе от Балтики до Адриатики немцы основали большое количество колоний. Теперь же они продолжали этот «Дранг нах Остен» и не надо даже цитировать «Майн Кампф» или приводить изречения Гитлера и других немецких руководителей, чтобы увидеть, что и в этой войне немцы старались заполучить на востоке пространство для колонизации. Поскольку для колонизации не существовало пространства свободного от населения, то необходимо было это население устранить. Именно в этом надо искать мотив преступления. Со стороны русских, мы бы какой-то мотив искали тщетно.

---- [14]----

proto s ní vyvolávali války, jichž výsledkem bylo, že polabské Slovany vyvraždili a podunajské poněmčili. V širokém pásu od Baltu až k Adrii založili velké množství kolonií. Nyní v tomto Drangu nach Osten pokračovali a není třeba ani citovati Mein Kampf nebo výroky Hitlerovy a jiných ředitelů Německa, aby­chom zjistili, že i v této válce hleděli Němci získati na východě osidlovací prostor. Poněvadž osidlovací prostor bez obyvatelstva nikde neexistoval, bylo nutno obyvatelstvo odstraniti. V tom tře­ba spatřovati motiv činu. Se stanoviska ruského marně bychom po nějakém motivu pátrali.

3. Какое значение имеет факт обнаружения в могилах гражданских лиц?

3. Jaký byl význam popravených civilních osob?

Среди 4143 трупов казненных офицеров был найден также 221 труп казненных гражданских. Об этих трупах официальный немецкий отчет умалчивает и даже не устанавливает, были ли это русские или поляки. Трупы гражданских были обнаружены не в одной лишь могиле и даже не в одном лишь месте какой-либо из могил, но они были рассеяны среди казненных офицеров по разным могилам и слоям. Из этого следует, что гражданские лица были казнены не все одновременно, но в меньших группах, присоединеняемых к группам офицеров. В соответствии с найденными при них документами, офицеры доставлялись из Козельского лагеря, который лежит в 200-х км на юго-восток от Катыни, и поэтому можно было опросом местного тамошнего гражданского населения легко установить, имелся ли в Козельске какой-нибудь концентрационный лагерь для [гражданских] поляков, или допросом железнодорожников определить когда и куда гражданских перевозили. Это обстоятельство бросается в глаза. Т.к. свидетель Гляссер о гражданских лицах не упоминает, то поэтому похоже, что речь идет об арестованном местном населении – о русских – которых на следующий день после ареста отправляли с польскими офицерами на казнь.

Mezi 4143 mrtvolami popravených důstojníků nalézalo se také 221 mrtvol popravených civilistů. O těchto mrtvolách německá úřední zpráva pomlčela a ani nezjišťovala, jsou-li to Rusové nebo Poláci. Mrtvoly civilistů nebyly nalezeny v jednom hrobě, ba ani na jednom místě téhož hrobu, nýbrž byly roztroušeny mezi po­pravenými důstojníky v různých hrobech a v různých vrstvách. Z toho vyplývá, že nebyli popraveni společně, nýbrž že ke skupi­ně důstojníků byla přičleněna vždy menší skupina civilistů. Dů­stojníci pocházeli podle dokladů u nich nalezených ze zajateckého tábora v Kozělsku. který leží 200 km jihovýchodně od Katynu a proto se mohlo dotazem u tamního civilního obyvatelstva snadno zjistiti, zda v Kozělsku byl také nějaký koncentrační tábor pro Poláky, eventuelně výslechem železničářů, kdy a kam byli civi­listé dopravováni. Tato okolnost je velmi nápadná. Poněvadž svě­dek Gläser se o civilních osobách nezmiňuje, zdá se proto, že šlo o zatčené domácí obyvatele — Rusy —, kteří následujícího dne po zatčení byli s polskými důstojníky posíláni na popravu.

4. Каково значение катынского леса?

На основании показаний свидетелей Кузьмы Годонова, Ивана Кривозерцева и Михаила Жигулова немецкие органы установили, что якобы в Катынском лесу людей казнили с 1918 по 1929 г. С того времени до 1940 г. не видели никаких транспортных средств, следующих в лес. Вплоть до 1931 г. зайти в лес мог каждый, и дети, которые там собирали грибы, якобы, рассказывали о свежих могилах. (Удивительно, что не ходили на это посмотреть взрослые, раз уж в лесу были свежие надгробия и доступ в лес был свободен.) В 1931 г. лес огородили и вход в лес был запрещен, о чем извещалось табличками. В 1934 г. здесь построили большой дом, т.е. выше указанную дачу, предназначенную для служащих НКВД в качестве оздоровительного учреждения.

4. Jaký byl význam katynského lesa?

Německé úřady zjistily na základě výpovědí svědka Kuzmy Gofonova, Ivana Krivozerčeva i Michala Šigu1ova, že v katvnském lese byli prý lidé popravováni od roku 1918 do roku 1929. Po té době do roku 1940 nebylo viděti žád­ných transportních vozů, které by do lesa jezdily. Až do roku 1931 mohl každý do lesa a děti, které tam hledaly houby, prý vy­pravovaly o čerstvých náhrobcích. (Je divné, že se tam nešli po­dívati dospělí lidé. když tam byly náhrobky a do lesa byl přístup.) V roce 1931 byl les oplocen a vstup do lesa návěštními tabulemi zakázán. V. roce 1934 byl tam postaven velký dům, t. j. zmíněný zámek, který byl určen pro úředníky NKVD jako ozdravovna.

Т.к. такое большое множество трупов было покрыто примерно 1,5 м слоем песка, зловоние тысяч разлагающихся тел обязательно должно было распространяться по лесу. А потому является более чем странным,

Poněvadž tak velké množství mrtvol bylo kryto vrstvou písku jen asi 1.5 m vysokou, musel určitě zápach z rozkládajících se ti­síců těl pronikati do lesa. Je proto více než podivné, že by lito

---- [стр.15] ----

что служащие, даже если не принимать во внимание эстетические соображения, допустили бы превращение лесочка, где прогуливались и хотели набраться здоровья, в место массовых казней и погребения, допустили бы загрязнение воздуха трупными испарениями в то время как в любой другой части России имеется много более подходящих мест?

---- [15]----

úředníci, nehledě ani na důvody estetické, byli dovolili udělati z lesíku, v němž se procházeli a hleděli nabýti zdraví, hromadné popraviště a pohřebiště a znečistiti si vzduch výpary z mrtvol, když přece všude jinde na Rusku je tolik vhodnějšího místa?

5. Каким оружием были казнены польские офицеры?

Очень важным и интересным является то обстоятельство, что польские офицеры были казнены патронами немецкого изготовления. Вблизи могил и изредка среди трупов были найдены стреляные гильзы, а в могиле № 3 и нестрелянные патроны. Гильзы были на донышке маркированы «Geco DD 7,65». Пули найденные в трупах, были выпущены из пистолета также калибра 7,65 и поэтому, учитывая найденные целые патроны, не было сомнений, что польских офицеров застрелили пулями от этих патронов. Такие патроны изготавливались в 1921-1931 г.г. на оружейной фабрике Gustav Genschow et comp. в Дурлахе у Карлсруэ. Фирма сообщила, что действительно изготовила эти патроны, однако вследствие Версальского договора [у Германии] не было возможности обзаводиться арсеналом, и фирма, якобы, экспортировала такие патроны в числе прочих государств также в Польшу, в Балтийские государства и в СССР. Таким образом, патроны немецкого изготовления могли попасть в Россию не только как трофей после занятия Польши в 1939г., но и по прямым поставкам.

5 Jakými zbraněmi byli polští důstojníci popraveni?

Velmi závažná a zajímavá je okolnost, že polští důstojníci by­li popraveni projektily německé výroby. Vedle hrobů a ojedi­něle mezi mrtvolami byly nalezeny vystřelené náboje a v hrobě č. 2 také náboje nevystřelené. Nábojnice měly na své basi vyra­ženo: Geco DD 7.65. Projektily, nalezené v mrtvolách, byly vypá­leny z pistolí ráže též 7.65 a vzhledem k nálezu nevystřelených nábojů nebylo pochyby, že polští důstojníci byli postříleni kulemi z těchto nábojů. Náboje tyto se vyráběly v letech 1921—1931 v muniční továrně Gustav Genschow et comp. v Durlachu u Karls­ruhe. Tato firma oznámila, že jde skutečně o náboje její výroby, ale poněvadž nebylo lze následkem versaillské smlouvy žádné zá­sobv pořizovati, zasílala je prý firma do cizích zemí, mezi jinými také do Polska, Baltických států i do SSSR. Náboje německého pů­vodu mohly se tedy dostati do Ruska nejen jako kořist po obsa­zení východního Polska v roce 1939, nýbrž i přímými dodávkami.

Хотя такое объяснение и возможно, бросается, однако, в глаза, что по этой версии русские воспользовались патронами почти 20-летней давности. Для немцев было бы решительно лучше 17, если бы польских офицеров расстреляли из оружия русского производства. Ведь у России есть отличный револьвер «Наган», изготавливаемый на Путиловском 18 заводе, или, по крайней мере, немцы могли бы поинтересоваться - какими пистолетами было вооружено НКВД, о котором немцы утверждают, что это оно совершило преступление. Однако, даже это не было установлено.

Tento výklad je sice možný, ale nápadné je, že by byli Rusové používali nábojů téměř 20 let starých. Rozhodně by bylo bývalo pro Němce příznivější, kdyby byli bývali polští důstojníci postří­leni zbraněmi ruské výroby. Vždyt Rusko má výborné krátké ruč­ní zbraně Nagan. vyráběné v Putilovských závodech nebo alespoň. kdyby byli Němci zjistili, jakými pistolemi bylo vyzbrojeno NKVD. o němž Němci tvrdí, že se činu dopustilo. Ale ani to ne­bylo zjištěno.

6. Доказательство пятилетними сосенками.

В качестве доказательства немцы указывают также на молодые пятилетние сосенки, которые были рассажены на насыпанных холмиках. Мы сами их не видели 19, ибо могилы уже были открыты, нам показали всего лишь одну из сосенок. Срез одной сосенки исследовали с применением вертикального иллюминатора 20. Было установлено, что она как минимум пятилетняя и что на срезе ближе к середине видна мало заметная темная полоса 21. Вызванный мастер-лесничий фон Гефф заявил, что такая темная полоса возникает, когда рост сосенки что-то остановит, например, в результате пересадки, и полагал, что сосенка была пересажена 3 года назад. Он сам, однако, признал, что сосенки плохо развиты, растут в тени других деревьев, и данная полоса могла таким образом появиться в результате других влияний, а не только в результате пересадки.

6. Důkaz pětiletými borovičkami.

Jako důkaz uvádí Němci také mladé pětileté borovičky, které byly nasázeny na nasypaných pahorcích. My jsme jich sami ne­viděli, neboť hroby byly již otevřeny, nám byla jen jedna boro­vička ukázána. Rez jedné borovičky byl vyšetřen vertikálním ilu­minátorem. Zjištěno. že je nejméně pětiletá a na řezu blíže středu bylo lze viděti málo znatelný temnější pruh. Zavolaný lesmistr von Herff prohlásil, že takový pruh vzniká, když je růst borovičky něčím zabrzděn, na př. přesazením a soudil, že bořovická byla přesazena před 3 lety. Sám však uznal, že borovičky jsou špatně vyvinuté, rostoucí ve stínu velkých stromů — mohl tedy býti ten­to pruh zaviněn také vlivem jiným a ne jen přesazením.

7. Значение отверстий в одежде.

На одежде некоторых трупов были обнаружены отверстия, во-первых, округлые, во-вторых, как бы поротые или даже имеющие как бы четыре луча, но на теле,

7. Význam otvorů na šatstvu.

Na šatstvu některých mrtvol byly nalezeny jednak kruhovité, jednak rozparkovité nebo i čtyřpaprskovité otvory, ale na těle, až

---- [стр.16] ----

за исключением единственного случая повреждения ребра, ранения в соответствующем месте практически не были­ заметны. Немцы утверждали, что эти отверстия сделаны четырехгранными русскими штыками, которыми подгоняли жертв к месту казни. Хотя русские штыки и четырехгранные, но они имеют долотообразный кончик, а судя по тому, что ни одна из ран не проникает глубоко в тело, но едва под кожу, трудно утверждать, что отверстия были сделаны этим орудием. И почему тогда некоторые отверстия были округлые, другие как бы резаные, а иные четырехконечные, если их сделали одинаковым инструментом? Таким образом, это доказательство является очень ненадежным и отпадает.

---- [16]----

na jeden případ poranění žebra, nebylo poranění v přilehlém místě téměř znáti. Němci tvrdili, že otvory ty byly způsobeny čtyřhrannými ruskými bajonety, jimiž byly oběti hnány na popra­viště. Ruské bajonety jsou sice čtyřhranné, ale mají dlátovitý hrot a poněvadž žádná z ran hluboko do těla nevnikla, nýbrž sotva na kůži, lze těžko tvrditi, že tyto otvory byly způsobeny tímto ná­strojem. Proč by také byly některé otvory kruhovité, jiné rozpar­kovité a jiné opět čtyřcípé, když byly způsobeny týmž nástrojem? Tím je tedy tento důkaz velmi nespolehlivý a padá.

8. Документы найденные на трупах.

На 53-х трупах из 4000 нашлись различные вещи, на которых стояла дата или хотя бы год, а именно:

8. Doklady u mrtvol nalezené.

Ze 4000 mrtvol byly u 53 mrtvol nalezeny různé věci, na nichž bylo označeno datum nebo aspoň rok a to:

– 4 карандашных рисунка на бумаге с датами 26-го декабря 1939 г. и 15 января 1940 г. и два с 1940 г.

– 4 kresby tužkou na papíře s daty: 26. prosince 1939 a 15. led­na 1940 a dvě s rokem 1940.

– 2 календаря, в которых была зачеркнута дата – в одном 12-го апреля 1940 г., в другом – 23-го апреля 1940 г.

– 2 kalendáře, v nichž byla zaškrtnuta data — v jednom 12. dub­na 1940, v druhém 23. dubna 1940.

– 3 портсигара с надписью «Козельск 1940 г.»

– 3 pouzdra na cigarety s nápisem Kozelsk 1940.

– 2 кошелька с надписью «Козельск 7-го ноября 1939 г.» на одном и «Козельск 1940 г.» на другом

– 2 peněženky, na jedné nápis: Kozelsk 7. listopadu 1939, na druhé Kozelsk 1940.

– в общем счете 45 разных писем, телеграмм или квитанций с самой последней датой от 3-го апреля 1940 г. и наконец 10 журналов с самой последней датой от 20-го мая 1940 г. 22

– Celkem 45 různých dopisů, telegramů neb ústřižků s nejposled­nějším datem z 3. dubna 1910 a posléze 10 časopisů s nejposled­nějším datem z 20. května 1940.

Наиболее значительным документом немцы считают дневник майора Сольского, который он вел до 9-го апреля, и в котором стоит:

Za nejzávažnější z těchto dokladů považovali Němci deník ma­jora Solského, který byl veden do 9. dubna a v němž je uvedeno:

8/4: 3:30 отъезд со станции Козельск на запад, 9:45 станция Ельня. С 12 часов стоим на запасном пути.

8/4: 3.30 odjezd ze stanice Kozelsk na západ, 9.45 stanice Jelnia. Od 12 hodin stojíme na vedlejší koleji.

9/4: За несколько минут до пяти нас подняли и распределили к перегрузке. Мы должны перейти на машины. Куда дальше?

9/4: Několik minut před pátou jsme probuzeni a rozděleni k pře­kládání. Máme přestoupiti na auto. Kam dále?

9/4: В 5 часов утра. Перед рассветом день начинается нехорошо. Нас перегружают в тюремные машины. В отделениях есть охрана. Приходим в лес – какая-то здравница. Нас тщательно обыскали... Часы, время на них 6:30 (8:30). Спрашивают об обручальных кольцах, отбирают рубли, паспорта, карманные ножи.

9/4: V 5 hodin ráno. Před rozedněním nezačíná den dobře. Jsme překládáni do vozů pro vězně. V odděleních jsou stráže. Při­cházíme do lesa — jakýsi druh ozdravovny. Důkladně jsme prohledáváni... Hodinky, na nich čas 6.30 (8.30) byl zazna­menán. Ptají se po snubních prstenech, odnímají ruble, pasy, kapesní nože.

Этот дневник я сам не видел. Его последняя, описанная выше, страница была опубликована в «Белой книге». Он довольно подозрителен своим содержанием и находится в противоречии с показаниями свидетелей и другими обстоятельствами. 9/4-го говорит о том, что пришли в лес в 8:30 утра, хотя по показаниям свидетеля Сильвестрова их отвозили в лес вечером и ночью. Подозрительным является то, что дневник имели возможность вести так сказать до последнего мгновения перед казнью. Не проставлен год – только день и месяц. Одна дата стоит дважды, несмотря даже на то, что в дневник обычно пишут вечером о событиях прошедшего дня. Также отсутствует доказательство, что он написан собственной рукой автора.

Tento deník jsem sám neviděl. Poslední jeho právě popsaná stránka byla uveřejněna v Bílé knize. Jedosti podezřelý svým obsahem a v rozporu s výpověďmi svědků i jinými okolnostmi. 9/4. Mluví o tom, že přišli do lesa v 8.30 ráno, ač podle svědka Silvestrovova byli do lesa odváženi večer a v noci. Podezřelé jest, že mohl býti psán až takřka do posledního okamžiku před popra-Nemá uveden rok, nýbrž jen den a měsíc. Má dvakráte datum vou, nehledě ani k tomu, že deníky se psávají večer o událostech předcházejících. Také není podán důkaz, že by byl psán vlastní rukou.

---- [стр.17] ----

То обстоятельство, что документы с более поздней датой не нашлись, не может быть решающим, во-первых потому, что не все трупы были эксгумированы, во-вторых потому, что в большом количестве писем дата не читаема, в третьих потому, что весной 1940 г. польские пленные были переброшены из Козельска на строительство шоссе у Смоленска, почему почта и не ходила регулярно.

---- [17]----

Okolnost, že nebyly nalezeny doklady s daty pozdějšími, ne­může býti nejrozhodnější jednak proto, že nebyly všechny mrtvo­ly exhumovány, jednak, že na velké řadě dopisů bylo datum ne­čitelné, jednak, že polští zajatci byli na jaře 1940 z Kozelska pře­místěni ke stavbě silnic západně od Smolenska, čímž nebyla pošta pravidelně dodávána.

С другой стороны, русская комиссия при дальнейшей эксгумации трупов нашла на разных трупах в общей сложности 9 других документов, в которых стояли даты с 12-го сентября 1940 г. по 20 июня 1941 г., т.е. даты периода, когда согласно немцам, офицеры были уже казнены.

Na druhé straně zjistila ruská komise při exhumaci dalších mrtvol celkem 9 dokladů u různých mrtvol nalezených, které měly data od 12. září 1940 do 20. června 1911, tedy data z doby, kdy byli důstojníci podle Němců již popraveni.

9. Признаки разложения трупов 23.

Прежде, чем по признакам разложения высказать суждение о том, как долго трупы польских офицеров могли находиться в общих могилах, надо коротко коснуться процесса разложения и условий, в которых он проходит.

9. Známky rozkladu mrtvol:

Dříve, než lze pronésti úsudek o tom, jak dlouho mohly býti, podle známek rozkladu mrtvoly polských důstojníků ve společ­ných hrobech, třeba zmíniti se krátce o rozkladných procesech a podmínkách, za nichž k nim dochází.

В сущности, различаем два процесса разложения.

V podstatě rozeznáváme dva rozkladné procesy.

Первый процесс это так называемое гниение (редукция), при котором происходит образование водородистых веществ (метан, сернистый водород, аммиак и сульфит аммониевый). Эти вещества являются дурно пахнущими газами, поэтому труп отекает, распухает и источает зловоние. Необходимый к образованию этих веществ водород поступает из телесных жидкостей, а т.к. в теле этих жидкостей имеется много, то процесс начинается сразу же после смерти. Водород поступает также из влажной окружающей среды, что подтверждается тем, что трупы находящиеся в воде раздуваются и гниют быстрее, [чем в земле]. В первые дни после смерти процесс достигает максимума, после чего, по израсходовании водорода, замедляется и по истечении нескольких месяцев прекращается, так что опухлость трупа исчезает.

První proces je hniloba (redukce), při níž dochází k tvorbě lá­tek vodíkatých (methan, sirovodík, chlorovodík, amoniak a sirník amonný). Tyto látky jsou plynné a zapáchající a proto mrtvola nabíhá, bubří a zapáchá. Vodík, potřebný k tvorbě těchto látek, bére se z tekutin tělesných a poněvadž těchto tekutin jest v těle hojně, začíná proces ihned po smrti. Dále béře se vodík z vlhkosti okolí, jak dokazují mrtvoly z vody vytažené, které jsou nabubřelé a rychleji hnijí. V prvních dnech po smrti dosahuje proces vrcho­lu, načež po spotřebě vodíku ubývá a v několika měsících mizí. takže mrtvola oplaskne.

Второй процесс это тление (оксидация), т.е. образование кислородистых веществ (углеродной, серной, азотной и фосфорной кислот). И этот процесс также возникает сразу же после смерти, однако, продвигается очень медленно, сначала он незаметен и максимума достигает только спустя несколько месяцев. Образующиеся вещества текучи, не зловонны, и по прошествии нескольких месяцев труп, если первый процесс находится в малозаметной фазе, не издает зловоние, но течет, расплывается. Кислород необходимый для этого процесса, берется из окружающей среды и из воздуха содержащегося в земле. Тление начинается раньше всего там, куда кислород попадает скорее, т.е. в частях тела не закрытых одеждой, а это, как правило, лицо и руки. Поэтому уже через полгода можно наблюдать, что глаза, нос и губы уже разложились, глазные и носовые полости зияют пустотой, зубы обнажены, также и мягкие части рук бывают разложены, а кости свободны в суставах. Через год процесс переходит уже на шею и грудную клетку, мягкие части грудной клетки исчезают и ребра обнажаются. Также спустя год бывают ослаблены и теряют прочность голеностопный (articulatio talocruralis) и остальные суставы ноги.

Druhý proces je tlení (oxydace), t. j. tvorba sloučenin kyslíka­tých (kyseliny uhličité, sírové, dusičné a fosforečné). Tento proces vzniká rovněž hned po smrti, ale postupuje velmi pomalu, je zpo­čátku nepatrný a vrcholu nabude teprve po několika měsících. Tyto sloučeniny jsou tekuté a nezapáchají a proto mrtvola, je-li prvý proces nepatrného stupně, po několika měsících nepáchne, ale teče. rozplývá se. Potřebný kyslík k tomuto pochodu béře se z okolí mrtvoly a ze vzduchu půdového. Tam, kam má kyslík nej­spíše přístup, t. j. na části těla šatstvem nekryté, t. j. zpravidla obličej a ruce, tam začne rozplývání nejdříve. Proto již za půl roku lze viděti, že oči, nos i rty jsou rozpadlé, dutiny očnicové i nosní zejí, zuby jsou obnažené a také měkké části na rukou bývají rozpadlé a kosti uvolněné. Za rok proces přestupuje již na krk a hrudník, měkké části na hrudníku mizí a žebra jsou obnažena. Podobně za rok bývá i kloub hlezenný a kostěnné části nohy uvol­něny.

Условия для этих процессов в Катынских могилах не были неблагоприятны.

Podmínky, aby tyto rozkladné procesy pokračovaly i v hrobech katynských, nebyly nepříznivé.

---- [стр.18] ----

Сырости было достаточно. Ведь дно могилы № 5 находилось на уровне грунтовых вод, т.к. в непосредственной близости от могил имелось болото и, кроме того, Катынская местность – не сухая пустыня. Зимой она покрыта снегом, летом имеется достаточно воды из-за осадков.

---- [18]----

Vlhkosti bylo dosti. Vždyť hrob č. 5 zasahoval svým dnem do hladiny spodní vody, neboť v bezprostřední blízkosti hrobů byl močál a mimo to není katynská krajina suchá poušť. V zimě je kryta sněhem a v létě má dosti vodních srážek.

В этих могилах кислорода из воздуха было несколько меньше, чем в обыкновенных могилах. При нормальных условиях, когда труп похоронен в гробу, воздух, т.е. кислород, имеется в изобилии в самом гробу, под ним и в окружающей земле, что и позволяет проходить процессу оксидации. В Катыни, хотя гробов и нет, и трупы были набросаны в ямы в совершенном беспорядке, вдоль и поперек один на другого, изрядное количество воздуха содержалось в одежде и в пространстве между отдельными трупами, и, кроме того, песок, которым они были засыпаны, имел грубое зерно и содержал, наверное, 1/3 воздуха. Это была не глина или какой-нибудь другой непроницаемый слой и поэтому к трупам мог поступать новый кислород из воздуха.

Vzdušného kyslíku bylo tu poněkud méně než v obyčejných hro­bech. Za normálních poměrů, když je mrtvola pohřbena v rakvi do hrobu, jest jednak v rakvi, jednak pod rakví a v půdě hoj­ně vzduchu resp. kyslíku, kterým je pochod oxydační umožňo­ván. V Katynu, i když nešlo o rakve, a mrtvoly byly vrhány do jam bez jakéhokoliv pořádku, jedna přes druhou křížem krážem, bylo v šatstvu a v prostorách mezi jednotlivými mrtvolami značné množství vzduchu a mimo to písek, jímž byly mrtvoly zasypány, byl hrubě zrnitý a obsahoval zajisté 1/3 vzduchu. Nešlo o jíl nebo jinou neprostupnou vrstvu a proto také nový vzdušný kyslík mohl k mrtvolám přicházeti.

У подавляющего большинства трупов мягкие части отсутствовали только на темени, все остальные закрытые и незакрытые части тела сохранились, суставы не были разболтаны, трупы можно было поднимать, сажать, переворачивать и разувать без того, чтобы труп распался.

Na největším počtu mrtvol chyběly měkké části jen na teme­nech, jinak všechny kryté i nekryté části těla byly zachovány, klouby nebyly uvolněny, mrtvoly bylo možno zdvihati, obrátiti, posaditi i boty zouti, aniž by se mrtvola rozpadávala.

На примере трупа, который я вскрывал сам, каждый может убедиться, что сохранились и нос, и части губ, руки и даже пальцы сохранились, глаза хотя и ввалились, но не разложились, зубы не обнажены.

Z obrazu mrtvoly, kterou jsem sáin pitval, může se každý pře­svědčiti, že je uchován i nos a části rtů, ruce, ba i prsty jsou za­chovány, oči jsou sice zapadlé, ale nejsou rozrušené, zuby nejsou obnaženy.

И если даже предположим, что из-за меньшего содержания кислорода процесс оксидации был в катынских трупах замедлен, нельзя все же согласиться с тем, что они могли лежать в могилах 3 года. Состояние трупов говорит скорее о том, что они находились там несколько месяцев, или, принимая во внимание меньшее содержание кислорода из воздуха и вялый процесс тления (оксидации), что они там лежали самое большее 1,5 года.

I když připustíme, že pro menší množství vzdušného kyslíku byl proces oxydační v katynských mrtvolách zpomalen, přece nelze připustiti, že by byly ležely v hrobech 3 roky. Stav mrtvol by po­ukazoval, že tam ležely několik měsíců a vzhledem k menšímu množství vzdušného kyslíku a zleněnému procesu oxydačnímu, že jam ležely nejvýše 1.5 roku.

Когда надо провести эксгумацию с целью кремации трупов (или останков), меня вызывают на Пражские кладбища, чтобы я их осмотрел, и я действительно видел изрядное количество трупов со всех Пражских кладбищ по истечении различного времени после погребения, следовательно, обладаю большим опытом. Не могу, однако, сказать, чтобы мне когда-нибудь попадался даже двухлетний труп в таком состоянии, как те, что были в Катыни. Состояние трупов в Катыни указывало на то, что они лежали там самое большее 1,5 года.

Bývám volán na všechny pražské hřbitovy, když má býti pro­vedena exhumace za účelem zpopelnění mrtvoly nebo jejích po­zůstatků, abych mrtvolu prohlédl a skutečně jsem viděl značné množství mrtvol ze všech pražských hřbitovů v různě dlouhé době po pohřbení a mám tedy velké zkušenosti. Nemohu však říci, že bych byl i po dvou letech našel někdy mrtvolu v tom stavu jako v Katynu. Stav mrtvol v Katynu poukazoval na to, že tam ležely nejvýše 1.5 roku.

Против трехлетнего периода решительно говорит адипоцирование трупов в могиле № 5.

Proti době 3 roků mluví rozhodně adipocirování mrtvol v hrobě č. 5.

Адипоцирование – это превращение мягких частей тела в особенную светло­серую, липкую, однородную массу, источающую сильное зловоние, которая на воздухе засыхает и превращается в белое, но уже непахнущее, удивительно легкое вещество. Адипоцир образуется в воде без доступа воздуха и возникает приблизительно через 2 месяца в подкожных соединительных тканях на щеках, а позже также на спине и конечностях, до 2-х лет адипоцируют все подкожные ткани, а до 3-х лет и внутренности.

Adipocir je přeměna měkkých částí těla ve zvláštní šeděbílou. mazlavou hmotu, značně páchnoucí, jednotvárnou, která na vzdu­chu zasychá rovněž v bílou, avšak již nepáchnoucí, nápadně lehkou hmotu. Adipocir se vytváří ve vodě, do níž nemá přístup vzduch a vzniká asi za 2 měsíce v podkožním vazivu ve tvářích, později na zádech a končetinách, do 2 let adipociruje celé podkožní va­zivo a do 3 let i vnitřní útroby.

---- [стр.19] ----

В Катынском лесу в могиле № 5, куда попадала грунтовая вода, были обнаружены трупы адипоцированные снаружи, однако их мускулатура сохранила свой цвет, а внутренние органы не были адипоцированны. Даже если допустить, что в жаркие, сухие летние дни уровень грунтовых вод падал, и трупы в течение некоторого времени не находились в воде, и процесс адипоцирования не продолжался, то является бесспорным, что если бы трупы в могиле № 5 лежали три года, то у них и внутренние органы, и тем более мускулатура должны были превратиться в адипоцир. Уровень адипоцирования тоже показывает, что трупы лежали в могиле приблизительно 1,5 года.

---- [19]----

V katynském lese v hrobě č. 5, kam zasahovala spodní voda. byly nalezeny mrtvoly na povrchu adipocirované, svalstvo však zachovávalo svou barvu a i vnitřní orgány nebyly adipocirované. 1 když připustíme, že za parných, letních suchých dnů hladina spodní vody klesla a mrtvoly se po nějaký čas ve vodě nenalézaly a proces adipocirování nepokračoval, jest jisto, kdyby mrtvoly byly bývaly v hrobě č. 5 tři leta, že by byly musely býti i vnitřní orgány, a tím spíše svalstvo, přeměněny v adipocir. Rozsah adi­pociru rovněž svědčí, že mrtvoly ležely v hrobě asi 1.5 roku.

10. Признаки на одежде.

В соответствии с общим опытом, хлопчатобумажные и льняные ткани разлагаются в течение приблизительно 5-ти лет, шерстяные приблизительно за 10 лет. На польских офицерах мундиры сохранились полностью, не были даже истлевшими, их можно было легко снять с тела и расстегнуть пуговицы, металлические детали, такие как пряжки на ремнях; крючки и обувные гвозди хотя и были немного ржавые, однако местами сохранили свой блеск. Табак в портсигарах тоже сохранил желтый цвет; сигаретная бумага, хотя и отсырела, но не размокла и не истлела.

10. Známky na šatstvu:

Podle všeobecných zkušeností se látky bavlněné a lněné rozpa­dávají asi za 5 let, vlněné asi za 10 let. U polských důstojníků byly uniformy úplně zachovány, nebyly ani zpuchřelé. daly se dobře ztěla svléci, jejich knoflíky rozepnouti, kovové součásti, ja­ko přesky na řemenech, háčky, cvočky v botech, byly sice slabě zrezavělé, ale někde zachovaly i svůj lesk. Také tabák v cigare­tových pouzdrech zachoval svou žlutou barvu, cigaretové papírky byly sice zvlhlé, ale nerozmočené, neporušené.

Анализ одежды, ее металлических деталей и сигарет тоже говорит против того, чтобы трупы могли лежать в земле 3 года.

Nález na šatstvu a na kovových součástkách i cigaretách mluví rovněž proti tomu, že by mrtvoly byly bývaly ležely v zemi 3 leta.

11. Признаки на письмах и газетах

Трудно согласиться с тем, что письма и газеты, пролежав в земле 3 года, где на них воздействовала вода и продукты разложения, могли бы быть целы и читаемы так, как действительно были. У нас 24 есть традиция класть в гроб с телом усопшего изображения святых, которые обычно изготовлены из очень хорошей бумаги, но все-таки при эксгумации трехлетних трупов я никогда никаких картинок не находил. У офицеров, как я видел, они лежали совершенно свободно в карманах, а не в каком-либо футляре, и поэтому невозможно поверить, что по истечении 3-х лет, их целостность и читаемость была такая, в какой их действительно обнаружили. В процессе тления трупа на них воздействуют образующиеся кислоты - и они истлевают.

11. Nález na dopisech a novinách.

Velmi těžko je připustiti, že by dopisy a noviny, jež by leže­ly v zemi 3 leta. kdy na ně působila voda a rozkladné produkty hniloby, byly tak uchovány a čitelné jako skutečně byly. U nás bývá zvykem dávati do rakví k mrtvolám obrázky svatých, které mívají zpravidla velmi dobrý papír. ale přece jsem nikdy při ex­humacích po 3 letech žádných obrázků nenalezl. Noviny mají špatný papír. snadno se rozmáčející. Důstojníci je měly, jak jsem sám viděl. zcela volně v kapsách, nikoliv v nějakém pouzdře a proto nelze uvěřiti, že by po 3 letech byly tak uchovány a čitelný, jako skutečně byly nalezeny. Při procesu oxydačním působí na ně vytvořené kyseliny a rozruší je.

12. Образование отложений на поверхности мозговой ткани.

Проф. Орсос из Будапешта обратил внимание на то, что в черепе одного из трупов он обнаружил на поверхности мозговой массы твердое, как бы известковое, отложение, которое в соответствии с его опытом наблюдается только после 3 лет нахождения трупа в могиле. Орсос опубликовал в № 11 «Орвоси Гетилап» 25 за 1941 г. статью о том, что у трупов, пролежавших в земле дольше 3-4-х лет, как он обнаружил, поверхность задней черепной ямки (fossa cranii posterior) и обеих каменистых костей (os petrosum) 26 размягчена и изъедена, т.е. наблюдается сильный дефект кости. Декальцинированная затылочная кость (os occipitale) была мягка, как корка хлеба. Всегда, когда это наблюдалось, этот дефект обнаруживался в местах соприкосновения кости с загустевшей мозговой массой, однако кость была повреждена не прямо под прилегающей к ней поверхностью мозговой массы, но в непосредственной близости, где кость

12. Pukrustace na tkáni mozkové.

Prof. Orsós z Budapešti upozorňoval na to, že v lebce jedné mrtvoly nalezl na povrchu mozkové kaše tvrdou, jako vápenatou, vrstevnatou inkrustaci, která podle jeho zkušeností je pozorována teprve po 3 letech pobytu mrtvoly v hrobě. Orsós napsal v Orvosi Hetilap 1941, č. 11, článek, že u mrtvol, které ležely v zemi více než 3- 4 léta. nalezl v zadní jámě lební a na obou kostech skalních změknutí, nahlodání, ztrouchnivěni, ba i úplný defekt kosti. Odvápněná týlní kost byla měkká jako kůrka chleba. Bylo to vždy v místech, kde se nalézala zhuštěná kaše mozková, ale nikoliv lesně pod ní, nýbrž v bezprostřední blízkosti, kde mohla býti kost

---- [стр.20] ----

могла контактировать с воздухом. Тогда на поверхности мозга в этих местах образовывалось указанное выше отложение.

---- [20]----

ve styku se vzduchem. Na povrchu mozku v tomto místě se pak utvořila výše uvedená uloženina.

Этот эффект не является ничем особенным. В результате воздействия кислот, образованных в процессе разложения, происходит декальцинирование костей. Если труп лежит навзничь, образующиеся кислоты не могут оттекать и собираются в задней черепной ямке по сторонам внутреннего затылочного гребешка crista occipitalis interna 27. В случае более сильной концентрации кислот это может не только декальцинировать кость, но и явиться причиной сильной аррозии (разъедания) ведущей даже к перфорации. Экстрагированные из костей минеральные вещества (кальциевые, магнезиальные и фосфатные) откладываются потом на близлежащих частях мозговой массы и после исчезновения в ней жидкостей, внешние части массы засыхают и затвердевают. Это, однако, случается не только по истечении трех лет, но иногда и гораздо раньше, т.к. все зависит от количества и концентрации кислот, которые вызывают декальцинирование и размягчение костей, причем концентрация кислот бывает различна. Проф. Орсос осмотрел ряд черепов, но только у одного из них обнаружил подобные изменения, и к тому же, в незначительной степени. В остальных же черепах этого не было. Если бы явление носило регулярный характер, тогда оно бы имело место у большинства черепов, т.к. трупы были погребены одновременно.

Zjev tento není nic zvláštního. Tvorbou kyselin při procesech rozkladných nastává jejich účinkem odvápňování kosti a leží-li mrtvola naznak, tedy vytvořené kyseliny nemohou odtékati a hro­madí se v zadní jámě lební po stranách crista occipitalis interna, mají tu, jsou-li více koncentrovány, větší možnost nejen odvápniti kost. ale i zbývající části arrodovati až k perforaci." Vyloužené mi­nerální látky z kosti (vápenaté, horečnaté i fosfáty) se pak usazují v přilehlé části kaše mozkové a když tekutina z kaše mozkové mizí, vrchní část její zasychá a tuhne. Tomu však nebývá až po 3 letech, nýbrž někdy i mnohem dříve, neboť záleží na množství a koncen­traci kyselin, které způsobují odvápnění a změknutí kostí a kon­centrace ta je určitě různá. Prof. Órsós prohlédl řadu lebek a jen v jedné nalezl podobné změny v nepatrném stupni, u jiných ni­koliv. Kdyby v tom byla nějaká pravidelnost, pak by se nález ten musel vyskytnouti u většiny lebek, neboť mrtvoly byly v téže době pohřbeny.

13. Отсутствие насекомых и их переходных форм.

Немаловажно и то, что ни в трупах, ни в одежде или в могилах вообще не нашли никаких насекомых или их переходных форм, как например яички, личинки, куколки и даже никаких их остатков. Недостаток переходных форм насекомых имеет место тогда, когда труп погребен в период отсутствия насекомых, т.е. в период от поздней осени до ранней весны, и тогда, когда от погребения до эксгумации прошло сравнительно мало времени.

13. Nedostatek hmyzu a jeho vývojových stadií.

Není bez významu, že ani v mrtvolách, ani v šatstvu nebo v hrobech nebyl nalezen vůbec žádný hmyz a jeho stadium vývo-v-hrobech nebyl nalezen vůbec žádný hmyz a jeho stadium- vývo­jové jako vajíčka, larvy, kukly ani vůbec nějaké zbytky po něm. Nedostatek vývojových stadií hmyzu vyskytuje se tehdy, když je mrtvola pohřbena v době, kdy hmyzu není, t. j. od pozdního pod­zimu do časného jara a když uplynula poměrně krátká doba od pohřbení do exhumace.

Известно, что даже если труп погребен достаточно глубоко, зловоние разлагающегося тела, которое в различных стадиях разложения различно в соответствии с развитием процесса, привлекает насекомых разных видов, личинки которых пробуравливают землю и проникают к трупу. Немцы утверждают, что польских офицеров убили весной 1940 г. Т.е. к моменту эксгумации прошли три летних периода, а именно, лето 1940, 1941 и 1942 гг. Насекомые проникли бы к трупам с большей вероятностью за эти три периода, чем в течение, скажем, одного только лета 1942 г., и поэтому хотя бы их остатки, пожалуй, могли бы найтись.

Jest známo, že i když se mrtvola pohřbí dosti hluboko do země, přiláká zápach rozkládajícího se těla, který je v různé době různý, podle toho, jak rozklad pokročil, různé druhy hmyzu, jehož larvy se provrtávají půdou až k mrtvole. Němci tvrdí, že polští důstoj­níci byli pobiti na jaře 1940. Byla tu tedy do doby exhumace tři letní období, t. j. léto v roce 1940, 1941 a 1942 a za tu dobu by spíše mohl nějaký hmyz k mrtvole proniknouti než za jedno letní období 1942 a proto by se byly snad zbytky hmyzu nalezly.

Таким образом, данное обстоятельство тоже говорит о том, что трупы были погребены приблизительно осенью 1941 г.

Tato okolnost mluví tedy také pro to, že mrtvoly byly pohřbeny asi na podzim 1941

Как проистекает из выше приведенных выводов, ни одно доказательство, на которые опирались немцы, не является настолько надежным, чтобы выдержать критику, и не доказывает, что трупы лежали в Катынском лесу 3 года, а наоборот, все обстоятельства указывают на то, что они там лежали 1-1,5 года.

Jak z uvedených vývodů vyplývá, žádný z důkazů, které Němci vedli, není tak spolehlivý, aby obstál před kritikou a nedokazuje, že ležely mrtvoly v katynském lese 3 léta, naopak, všechny okol­nosti poukazují na to, že tam ležely 1—1.5 roku.

---- [стр.21] ----

III.

В заключение подчеркиваю, что эту работу я издал по собственной инициативе, что никто меня к этому не призывал и приказаний это сделать я ни от кого не получал, т.е. ни от чешских, ни от русских учреждений. Сокращенно я читал об этой работе на собрании Общества Чешских врачей 9-го июля 1945 г. Я хотел было сделать это сразу же, как только в освобожденной стране Общество Чешских врачей начнет свои регулярные собрания, но мой арест этому помешал.

---- [21]----

III.

Závěrem podotýkám, že tuto práci jsem vydal z vlastní iniciati­vy, že jsem nedostal ani výzvu ani rozkaz od nikoho, tedy ani od ruských ani od českých úřadů. Zkráceně byla přednesena na schů­zi Spolku českých lékařů dne 9. července 1945. Chtěl jsem ji před­nésti ihned, jakmile Spolek českých lékařů zahájí v osvobozené vlasti své pravidelné schůze, ale mé zatčení v tom zabránilo.

Во время допроса мне были заданы главным образом следующие 3 вопроса:

Při výslechu mi byly dány hlavně tyto 3 otázky:

1.Почему я ездил в Катынь?

2.Какие публичные заявления я делал?

3.Почему я подписал Катынский протокол?

1. Proč jsem jel do Katynu?

2. Jaké projevy jsem učinil na veřejnosti?

3. Proč jsem podpisoval katynský protokol?

На первый вопрос я ответил во вступлении.

Prvou otázku jsem zodpověděl v úvodě.

По второму вопросу скажу следующее: мои публичные заявления были сделаны не по собственной воле.

Ke druhé otázce uvádím: Projevy, které jsem učinil na veřej­nosti, neučinil jsem z vlastní vůle.

Еще до того, как я выехал в Катынь, о предстоящей поездке знали на радио, которое обращалось ко мне с идеей организации доклада для широкой общественности. После моего возвращения и официальной публикации Катынского протокола, ко мне обратились редакторы издававшихся в то время ежедневников «Polední list» и «Večerní České slovo». Они объясняли, что получили указание взять у меня интервью и что мои ответы будут опубликованы во всех ежедневных газетах. Я ответил на их вопросы и рассказал правду о том, что видел и слышал в Катыни, однако на следующий день я был очень огорчен, когда прочел нечто совершенно иное, и что мне приписывались высказывания, которые мне совершенно не принадлежали и принадлежать не могли. В частности, я никогда не говорил, что преступление совершили большевики. Однако, изменить сложившуюся ситуацию в то время было невозможно. Несколько дней спустя начальник печати так называемого "протектората" 28 Вольфрам фон Волмар потребовал от меня, чтобы я сделал доклад о своем Катынском опыте для представителей печати в «Прессклубе» 29. Я так и сделал, однако опять же объективно, и по окончании доклада я выше упомянутых редакторов упрекнул за манеру изложения, что и констатировало уже в настоящее время Чешское информационное бюро. (См. газету «Prace» от 11-го июля 1945г.) Я тогда подчеркнул, что врач не должен обсуждать вину или невиновность обвиняемых, но обязан предоставить объективную экспертизу, относящуюся к области медицины. Редакторы ссылались на цензуру.

Ještě než jsem do Katynu jel, věděl o mé cestě rozhlas a žádal mne, abych po návratu uspořádal pro širší obecenstvo přednášku. Když jsem se vrátil a úředně byl uveřejněn Katynský protokol, dostavili se ke mně redaktoři tehdejších deníků „Polední list" a „Večerní České slovo"'. Pravili, že dostali pokyn, aby si u mne vy­žádali rozhovor, že mé odpovědi budou uveřejněny ve všech den­ních listech. Zodpověděl jsem jim jejich otázky a řekl po pravdě, co jsem v Katynu viděl a slyšel, ale následujícího dne jsem byl velmi roztrpčen, když jsem četl něco zcela jiného a když mi byly dány do úst výroky, jichž jsem vůbec neučinil a učiniti nemohl. Zvláště jsem nikdy neřekl. že činu se dopustili bolševici. Nedalo se v tu dobu nic délati. Za několik dnů jsem byl požádán tiskovým šéfem pro t. zv. protektorát, Wolframem von Wolmarem, abych o svých zkušenostech přednášel před zástupci tisku v Presseklubu. Učinil jsem tak, ale opět jen objektivně a po přednášce vytkl jsem dosti ostře zmíněným redaktorům jejich způsob psaní, jak také nyní konstatovala česká tisková kancelář. (Viz ,,Práce" ze dne 11. července 1945.) Zdůrazňoval jsem tehdy, že lékař nemá prá­va dotýkati se viny nebo neviny obviněných, nýbrž podávati věc­ný posudek, spadající do lékařského oboru. Redaktoři poukazovali na censuru.

На радио я описал свою поездку и впечатления, которые она во мне оставила, и вовсе обошел стороной мнение о том, что трупы польских офицеров находились в могилах 3 года. Немецкая цензура изъяла некоторые мои фразы и потребовала, чтобы я добавил, что трупы были в могилах несомненно более 3 лет. Я удовлетворил это требование, но слово «несомненно» опустил. Пластинка с докладом находится в архиве радиовещания.

V rozhlase jsem vylíčil svou cestu a dojmy z ní a vynechal vů­bec úsudek, že mrtvoly polských důstojníků tam ležely 3 roky. Ně­mecká censura mi některé věty škrtla a žádala, abych připsal, že mrtvoly byly v katynském lese pohřbeny určitě před 3 lety. Vy­hověl jsem, ale slovo "určitě" jsem vynechal. Deska s přednáškou naiézá se v archivu rozhlasu.

---- [стр.22] ----

Редактор ежемесячника «Přítomnost» обратился ко мне с идеей статьи. Статью я написал приблизительно в том же смысле, что и доклад на радио.

---- [22]----

Redaktor měsíčníku "Přítomnost" mne požádal o článek. Článek jsem napsal asi v tom smyslu jako přednášku do radia.

Ни в каких других случаях я о Катынском деле в обществе не говорил, и только своим ближайшим друзьям, в патриотизме которых, в истинном смысле этого слова, не приходилось сомневаться, я намекнул, в течение какого времени лежали трупы в Катынском лесу.

Jinak jsem nikde na veřejnosti o katynském případu nemluvil, jen svým nejbližším přátelům, o jejichž vlastenectví a pravém smýšlení nebylo lze pochybovati, jsem naznačil, jak dlouho ležely mrtvoly v katynském lese.

На третий вопрос, почему я подписал катынский протокол, я ответил:

Na třetí otázku, proč jsem podepsal katynský protokol, jsem od­pověděl:

«Каждому из нас было ясно, что если бы мы не подписали протокол, который составили проф. Бутц из Вроцлава и проф. Орсос из Будапешта, то наш самолет ни в коем случае не вернулся бы». 30 Именно поэтому никто из нас о деле не дискутировал ни в обществе, ни в личном кругу, никто не выступил с опровержениями, не выразил противоположного суждения, и поэтому у меня создалось впечатление, что каждому из нас известно настоящее состояние дел.31

„Každému z nás bylo jasno, kdybychom protokol, který vypra­covali prof. Buhtz z Vratislavi a prof. Orsós z Budapešti, nepode­psali, že by se letadlo s námi určitě nebylo vrátilo. Proto také ni­kdo o věci nedebatoval ani veřejně ani soukromně, nikdo nepro­nesl žádnou námitku nebo úchylný názor a já jsem také z tohoto mlčení měl dojem, že každý zná pravý stav věci.

Возможно, было бы правильным заявить, что мы не верим тем свидетельским показаниям, которые датируют преступление весной 1940 г., но оценивать правдивость свидетелей должны не врачи, а юристы. Как следствие, мы были бы вынуждены доказывать, что документы подделали или что более поздние документы изъяли, но и это не наше дело. Мы должны принимать свидетельские показания так, как есть. Кроме того, мы не могли за те два дня, которые мы провели в Катыни, удостовериться, как быстро трупы в данном месте разлагаются. Было бы необходимо исследовать несколько трупов с кладбища в Катыни 32, про которые было бы точно установлено, что они находились в могиле 3 года, и сравнить все это с результатами наших исследований, как и поступила русская комиссия. С разложением трупов в массовых могилах у нас не было достаточного личного опыта. Хотя в течение Мировой войны 1914-­1918 гг. и было сделано несколько эксгумаций массовых могил, но они проводились позднее, чем через 3 года [после захоронения]. Трупы в этих могилах были истлевшие и разложившиеся.

My bychom byli museli prohlásiti, že nevěříme výpovědím svěd­ků, kteří čin kladli na jaro 1940, ale posuzovati pravdomluvnost svědků nepřísluší lékařům, nýbrž právníkům. Dále bychom byli nuceni dokazovati, že dokumenty byly podvrženy nebo dokumenty s mladším datem odstraněny, ale to nebylo také naší věcí. My musíme výpovědi svědků a dokumenty vzíti tak, jak jsou. Mimo to, my jsme se nemohli za ty dva dny, co jsme byli v Katynu, přesvědčiti, jak se mrtvoly v tamnější krajině rozkládají. Bylo by bývalo nutno vykopati na hřbitově v Katynu několik mrtvol, o kterých by bylo přesně zjištěno, že ležely v hrobě 3 léta a srov­nati nálezy na nich s nálezy našimi, jak to učinila ruská komise. O rozkladu mrtvol v hromadných hrobech neměli jsme dosti vlast­ních zkušeností. Za světové války 1914—1918 bylo sice provede­no několik exhumací hromadných hrobů, ale ty byly provedeny až za více než 3 léta. Mrtvoly v nich byly setlelé, rozpadlé.

Советские власти нашу ситуацию поняли, разумеется, совершенно правильно и поэтому надо поклониться власти Советов, которая в своем великодушии не требовала нашего наказания, ибо осознавала, что тот, кто не был бы осмотрителен, того заставили бы замолчать навсегда. Правда все-таки всегда победит.

Naši situaci vystihly zajisté zcela správně sovětské úřady a pro­to jest se třeba pokloniti vládě Sovětů, která ve své velkomyslnosti nežádala naše potrestání, neboť si byla vědoma toho, že kdo by byl býval zapochyboval, byl by umlčen. Pravda přece jen zvítězí.

IV.

1-го января 1946 г., во время издания настоящей публикации, ежедневные газеты отпечатали полученное из Москвы сообщение агентства Рейтер, что один из немецких офицеров по фамилии Дюре, который отвечал перед ленинградским судом, сознался, что Катынскую резню устроили нацисты и описал, как в Катынском лесу было расстреляно и зарыто 15-20 тысяч людей – польских офицеров и евреев.

IV.

V době tisku této publikace dne 1. ledna 1946 uveřejnily denní listy Reuterovu zprávu z Moskvy, že jeden z německých důstojní­ků, jménem Düře, který se zodpovídal před leningradským sou­dem, doznal, že masakr u Katynu způsobili nacisté a popsal, jak v katynském lese bylo zastřeleno a zahrabáno 15—20 tisíc lidí, vesměs polských důstojníků a židů.

______________________________________

1^ Информация о дате публикации приведена в библиографии в конце оригинальной брошюры. [стр. 1]

2^ Так у автора. [стр. 4]

3^ В оригинале стоит «Vratislav», что является чешским названием польского города Wroclawa. [стр. 4]

4^ В оригинале стоит «Glos». Имеется ввиду газета «Glos Radziecki», выходившая на польском языке. [стр. 4]

5^ Смоленск был освобожден советскими войсками 25 сентября 1943 г., решение о создании комиссии Бурденко было принято Политбюро ЦК ВКП(б) 12 января 1944 г. [стр. 5] [К сожалению, в настоящее время приходится делать такие и уточнения. Хорошо ещё, не «Смоленск был занят советскими войсками»!]

6^ В оригинале стоит «Bílá kniha». Имеется ввиду «Amtliches...». Автор рассматривает эту публикацию, как собрание материалов, считая, что собственно «Amtleches...», как официальный акт, является только частью целого, причем под второй частью в таком случае надо понимать номерной список эксгумированных трупов, содержащийся здесь же. [стр. 6]

7^ В оригинале стоит «zamek». Это может обозначать «замок», «вилла», «дача». Подобное слово «Schloss» использовано в «Amtliches...». Это не является ошибкой, т.к. в Чехии и Германии словом «замок» обозначается, помимо прочего, определенный архитектурный тип. См. иллюстрацию №8. Речь идет о известной даче НКВД. [стр. 6]

8^ В оригинале стоит «adipocir», что в чешском языке является специальным термином иностранного происхождения, который раньше испольовался и в русском языке. В настоящее время русскоязычных источниках используется тождественное выражение «жировоск». Переводчик счел необходимым оставить оригинальное выражение для передачи общей атмосферы публикации. [стр. 8]

9^ В оригинале стоит именно «осмотренные». Имеются ввиду вообще все осмотренные трупы, а не только вскрытые. [стр. 8]

10^ В оригинале стоит «plašť». Чешский язык допускает использование выражения «плащ» и для обозначения легкого пальто. Гражданские лица могут этим выражением обозначать и военные шинели, т.к. «тяжелых» – в русском понимании – шинелей в чешской армии нет. [стр. 8]

11^ В оригинале стоит «pytlík», что является уменьшительным от «pytel», т.е. «мешок». Возможно, автор имеет ввиду «вещмешок», но это является только предположением переводчика. Трудность заключается в стилистических особенностях чешского языка времен 1946 г. [стр. 9]

12^ Так у автора. [стр. 9]

13^ В оригинале стоит «roztřiďovač», т. е. «сортировщик». [стр. 9]

14^ В оригинале стоит «černý krkavec», т.е. «черный ворон». Переводчик посчитал возможным использовать русское сленговое выражение «воронок», как наиболее соответствующее по смыслу. [стр. 9]

15^ В оригинале стоит «transport», т.е. «транспорт», «эшелон», (также, «железнодорожный состав»). По общему смыслу сказанного имеется ввиду, вероятно, русское выражение «этап», т.е. «группа заключенных». [стр. 10]

16^ «Дранг нах Остен» - («Drang nach Osten» - «Натиск на Восток»), возникшая еще в раннем средневековье германская экспансионистская концепция колонизации восточных земель, первым проводником которой стал Карл Великий (742-814). В IX-X вв. главным направлением захватнической политики германских князей было австрийское. Позже насильственной колонизации подверглись северо-восточные земли славян. Император Вильгельм II (1859-1914) распространил традиции своих предшественников на Ближний и Средний Восток, а также на Сев. Африку. Следуя геополитическим теориям Карла Хаусхофера, считавшего восточное направление экспансии наиболее приемлемым для Германии, Гитлер в книге «Майн кампф» в главе «Ориентация на Восток и восточная политика» ясно дал понять, что в случае прихода к власти он намерен возродить древний дух «Д. н. о.» и следовать путем тевтонских рыцарей на восток. (Превзято с сайта www.hrono.ru) [стр. 13]

17^ По мнению переводчика, автор слегка саркастичен. [стр. 15]

18^ Так у автора. [стр. 15]

19^ Автор имеет ввиду «мы – члены комиссии». [стр. 15]

20^ В оригинале стоит «vertikální iluminator». Переводчику не удалось установить, о каком приборе идет речь. [стр. 15]

21^ Или «полоска». [стр. 15]

22^ Так у автора. [стр. 16]

23^ При переводе специальных медицинских терминов возможны неточности, т.к. переводчик не имеет медицинского образования. [стр. 17]

24^ Т.е. в Чехии. [стр. 19]

25^ В оригинале стоит «Orvosi Hetilap». [стр. 19]

26^ Os petrosum является одной из четырех костей, из которых состоит височная кость. [стр. 20]

27^ Сrista occipitalis interna – небольшой выступ на внутренней поверхности затылочной части черепной коробки, по сторонам которого имеются два небольших углубления. [стр. 20]

28^ Автор имеет ввиду Protektorat Bömen und Mähren, т.е. Протекторат Богемия и Моравия, что являлось в время войны официальным названием Чехии, находящейся под немецким управлением. [стр. 21]

29^ В оригинале стоит «Presseklub». [стр. 21]

30^ Данные кавычки, закрывающие цитату, в оригинале отсутствуют. Это несомненная ошибка наборщика. Переводчик позволил себе закрыть цитату там, где – по его мнению – она могла быть изначально закрыта у автора. [стр. 22]

31^ По контексту невозможно в точности сказать, к какому времени относится содержание этого абзаца. Возможно, что автор имеет ввиду «во время войны» или «когда мы были в Катынском лесу». [стр. 22]

32^ Имеется ввиду селение Катынь, расположенное приблизительно в 6 км к западу от места обнаружения катынских массовых могил. [стр. 22]

 

 

Админ. ermamail@mail.ru

Хостинг от uCoz